Dobri jutro Srbijci u svim „srpskim zemljama“! Ko su sad pa Srbijci? Polako! Objasniću! Sledi uvod. Na ovom svetu, dragi đuturumi, ima mnogo više radija, televizija, programa, internet sajtova i novinčina, nego što na njemu ima događaja, a možda i vremena. Stvar se, da kažemo, toliko usložnila da se uobičajilo smatrati da čovek uopšte ne postoji ukoliko ne radi ili se bar jednom nedeljno ne pojavi u nekoj od nabrojanih komunikacionih kalakurnica.
Davno je tu zbrku najavio cinični Selin izjavom da očekivanja cenjenog publikuma neprestano rastu i da bi onaj đuvegija koji je stekao svetsku slavu guzeći vanbračno madam Bovari, ako bi danas nameračio da privuče bar polovinu te pažnje, morao lično da bude nagužen od strane najmanje pet crnaca nasred Jelisejskih polja i usred bela dana.
E na to mi guženje, da prostite, liči Politikina kampanja za ukidanje reči „Srbijanac“. Bog sami zna koliko se već vekova Srbijanci pominju u istom, čisto geografskom smislu, u kome se pominju i Bosanci i Dalmatinci i Slavonci, u značenju, dakle – stanovnik Srbije, Bosne, Dalmacije, Slavonije; i tako bi to teklo do Sudnjeg dana da nije nedremanih, a besposlenih patriota koji su u tome videli prste vatikanske i zagrebačke zavere. Dobro de, imam izvesnog razumevanja za profesionalne proseravače, ali – kako ćemo videti – sada se javljaju i amateri, a iz istorije znamo da amateri sve upropaste.
Tako se u „Podfamoznom“ (novi naziv za komentatorluk) prekjuče oglasio novokomentator BojanS – nije ga ranije bilo ili je pisao pod drugim imenom – koji je izneo zanimljiva smatranja na svesrpske teme. Piše, ukratko, BojanS da je opasno (a i nesrpski) govoriti „srbijanski predsednik“ jer se iz toga može izvući subverzivan zaključak da taj svat nije predsednik Vojvodine i Kosova, a to je stvar koju će Hrvati bezbeli „iskoristiti“. Uh, sunce ti krvavo, gde su nam dosad bile oči! Ali nije to bio kraj novokomentatorovih smatranja. Da bi se izbegla zbrka i da bi se Vojvodina i Kosovo sačuvali u granicama Srbije, komentator predlaže da se mrska reč Srbijanac – izvor mnogih smutnji – izbaci iz rečnika i da se zameni rečju – Srbijac.
Srbijac, to, fakat, gordo zvuči. Ali – budući da gordost i glupost često idu u paru – istovremeno zvuči i glupo. Tačnije – tupo. Šta bi, recimo, sprečilo Hrvate da predsednika Srbije, a iz najnižih pobuda, ubuduće prozovu „srbijski predsednik“ i da postignu isti antisrpski efekat. Nema mi druge nego da se i ja upustim u klepanje neologizama i da predložim da se Srbijanci ubuduće zovu – Srbijaneri. Sad će da se digne teška graja! Kakvi Srbijaneri, to zvuči kao avlijaneri. I fakat zvuči. Ali i „Srbijci“ zvuče kao Sirijci. Mislite o tome.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
