E, fuck it, braćo Srbijci! Nismo više narod najnoviji. Kratko je – samo dva dana – trajala naša slava. Pretekli nas Belgijci. Kakvi sad Belgijci! O tome se potanko obavestite u kolumni Predraga Lucića na sajtu Novog lista, a ja ću ovde ukratko, u nekoliko reči, objasniti v čjom djelo. Dakle ovako: u Hrvatskoj je na pravopisnu snagu stupilo jezikopravilo saglasno kome se bivši Belgijanci imaju pisati – Belgijci. Luciću se to nije dopalo, odmalena se bio navikao na Belgijance, pa se zdravo uskurobecao, ali mišljenja sam da će, Lucićevim prosvjedima unatoč, u Hrvatskoj Belgijci „zaživeti“.
A možete li pretpostaviti zašto? Mućnite glavom! Zato da bi se hrvatski što više razlikovao od srpskog u kome su Belgijanci i dalje Belgijanci. Bar dok se ne naredi drugačije.
Uvrežilo se mišljenje da svi ljudi dobro znaju maternji jezik, što je, da kažemo, daleko od istine, kao što je možda još dalja od istine predrasuda da svi umeju da misle. Ono, fakat, u svim glavama se roje misli, ali te misli – u tome se krije kvaka – najčešće nisu „vlasništvo“ pomenutih glava, nego su preuzete (a često, bogme, i upumpane) iz takozvanog javnog govora. Te misli su, da kažemo, misaone (i jezičke) ready made matrice. Nema u njima ništa zazorno. Tim matricama pribegavaju i mislioci od formata. Dobar dan, kako ste, kako žena, kako deca – takva (i slične) konverzacije ne zahtevaju – niti treba da zahtevaju – ni misaoni napor ni jezičke inovacije. Ali ako neko hoće o nečemu dobro da promisli, da o tome donese svoj sud i da to pomoću jezika pretoči u tekst, za to je potrebno mnogo čitanja, zagrevanja stolice, a to su stvari koje ad hoc jezikoslovcima i misliocima uopšte nisu prirasle srcu. A opet, svi vole da razmišljaju. Evo primera takvog razmišljanja, karakterističnog za komentatore: Ti ćeš da nam kažeš ko zna, a ko ne zna da misli.
E, takvo razmišljanje, u nauci poznato kao razmišljanje guzicom, kada uzme maha – i kada se probije u javnost – proizvodi vrlo gadnu pometnju. Rijalti programi – naša današnja tema – jedna su od posledica tog brkanja mišljenja i ponavljanja već mišljenog, govora i papagajisanja, pisanja i piskaranja…
Šta, dakle, ima novo na Farmi? Šta da vam kažem. Skandal do skandala. Kristijan poverio Šešelju da je malo falilo da ga ubije iz snajperske puške, pohvalio se da je „njegova ekipa“ likvidirala Kneleta i prisutnim damama opričao koliko on i njegovi pajtaši daju para sponzorušama i šta im sve za te pare rade. Ja rečena sostojanija čitam na internet sajtovima, a pretpostavljam da to ide u prajm tajmu. Nije to promaklo ni nedremanoj pažnji unutrašnjeg popečitelja, Stefanovića, koji se, u svom državotvornom maniru, oglasio saopštenjem da će „MUP preduzeti istražne radnje“. Zašto MUP istražne radnje nije preduzimao pre Farme, o tome Stefanović nije prozborio ni reč. Možda u strahu da bi i on mogao završiti na Farmi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
