Ni reč o politici dok ne zahladni! Sparina pritisla, ljudi moji, nikuda se ne mere iz kuće. Šta da se radi? Da se sedi ispod klime i da se čita, najbolje je rešenje. Ali mi đavo ne da mira, pa mimo običaja u letnjoj dokolici svaki čas palim televizor ili – više nego inače – bazam po internetu. I šta da vam kažem? Teže su mi televizije i novindžijski sajtovi nego sva vrućina ovog sveta.
Na sajtovima dominiraju sise i dupeta i to u svim varijetetima i takvoj množini da sam se zapitao: koga to uopšte više interesuje? Ja se recimo dobro sećam SFRJtovskih vremena u kojima bi zbog jedne naslovne stranice kompletna redakcija otišla na robiju. „Proizvodnja i rasturanje pornografskog materijala“, mislim da se to onda tako zvalo i da je u ono vreme bilo krivično delo. „Pornografski materijal“ u to doba behu crno-bele fotografije (format 12×9) koje su – ne znam po koje pare, bio sam mali – po vašarima i kafanama ispod ruke prodavali pitoreskni tipovi sa brilijantinskim frizurama, tarzankama. I da vidite – išlo im je. Kupovalo se to. Ali se i krivično gonilo. Ovde-onde bi poneki diler golišavih slika pao, a sa njim je u mardelj išao i poneki „Foto Pera“ ili „Foto Mika“ jer je tadašnja porno-industrija bila u rukama alavih privatnih fotografa. Ne svih, naravno.
Televizije su, da kažemo, za sada malo čednije, ali samo je pitanje dana kada će sise i dupeta sasvim otvoreno nahrupiti i tamo. Šta ja to toliko imam protiv sisa i dupeta, tog opijuma za narod? Da li ja to zajedno sa „našima“ stajem u odbranu srpskog porodičnog morala? Jok, more. Ljudi moji, pornografija (i polupornografija) su beskrajno dosadne, a opet će, po prirodi ljudske prirode, izmamiti svačiji pogled. Kako se zove gledanje nečeg što vam je poznato, dosadno, a opet vas mami. To se, cenjeni publikume, zove kretenizacija. Mislim, uzgred, da u tom grmu i leži zec.
Nije, ipak, sve crno na televizijama. Naleteh, tako, menjajući kanale na sam početak reprize jedne epizode legendarne serije Mućke. I slatko se ismejah. A posle se zapitah – zar se i kod nas nije mogla napraviti takva jedna serija. Dobrih glumaca ne manjka, ne manjka ni dobrih režisera. A našao bi se i dobar scenarista. Lično sam poznavao nekoliko likova sa Čubure i iz Užica koji bi odlično poslužili kao predložak za Del Boja. Jedan je čak imao i poslovno vozilo vrlo slično onom iz „Mućki“. Narodnjački kriterijum bi, takođe, bio zadovoljen. Del Boj i ekipa su, da kažemo, ljudi iz naroda? Pa zašto onda, kad već imamo resurse, kod nas nikada nije snimljen ništa nalik „Mućkama“? Šta nam fali? Fali nam, cenjeni publikume, engleski humor, vrlo, vrlo sličan nekadašnjem srpskom humoru, koji je nestao pred najezdom teških smorova.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
