Naš džumhurbaškan, Foma Nikolajević, sve više i više uranja u pravoslavnu mistiku. Evo, recimo, pre par dana, na otvaranju izložbe fresaka iz srpskih manastira na Kosovu, blagoizvoleo je izgovoriti sledeće misli velikih duhovnika: „Osećam se srpskije od jutros u ovoj zgradi jer mislim da predsednik koga sa zidova gledaju ovi likovi teško može da pogreši kada odlučuje o tome kako da predstavlja narod.“ Kako su se tom zgodom osećali živopisni likovi i šta su mislili o Fominom „predstavljanju“, za Fomu je, držim, bolje da ne sazna, a mene živo interesuje, ali to nije tema naše današnje kolumne.
Mora da je – čim je Foma izgovorio sudbonosno „srpskije“ – u prezidencijalnom savetodavstvu nastala prava panika. Jer, pazite, peta kolona i zli jezici lako su mogli od tog lupinga napraviti poveliki škandal. „Oseća se srpskije“ – mogli su zakerati petokolonaši – „aha, zar to onda ne znači da se pre izložbe nije osećao dovoljno srpski, on, koji bi trebalo da se oseća najsrpskije, zapravo – ultrasrpski.“ Da bruka ne bi pukla, moralo se hitno reagovati! I zato je, pretpostavljam, pala odluka da se kao arbitar angažuje ekspert, pride i akademik, dr Ivan Klajn.
I – šta je g. Klajn blagoizjezikoslovio tim povodom? Izneo je stručno mišljenje da je to sasvim OK i da se izrečeno uopšte ne kosi sa gramatičkim pravilima. Tu je g. Klajn sasvim u pravu. Imam li, dakle, obraza da to Fomi zamerim – ja, koji u svojim proznim i novinskim pisanijama često u superlativ turam i reči koje u principu na podležu komparaciji – takozvani, takozvaniji i najtakozvaniji, na primer – pa mi to još niko nije nabio na nos.
Ni ja Fomi ništa ne nabijam na nos. „Srpskost“ – kao i spoljašnja temperatura – spada u grupu takozvanih subjektivnih osećanja koja su – treba li reći – sasvim legitimna, ali koja nije preporučljivo predstavljati kao objektivna, a pogotovo nije preporučljivo tražiti njihovu naučnu verifikaciju jer – postupi li se tako – zemlja u kojoj se tako postupa počinje opasno da liči na „Stradiju“. Setite se – a ako ste zaboravili gradivo, obnovite ga – kako Domanović opisuje stanje stvari u toj pitoresknoj državi, pa opis uporedite sa stanjem u današnjoj Srbiji. Ja sam, recimo, Stradiju čitao više puta, u manje više pravilnom vremenskim razmacima, pa mi se tako – kada sam čitao prvi put – Stradija činila kao fantastična priča, da bi kasnije počela sve više da liči na Srbiju, da bi mi danas – u poređenju sa Srbijom – Stradija izgledala kao solidna država.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
