Štednja

Kada su ga znatiželjne novindžije upitale kako misli da državne rasipnike oduči od besplatnog života na visokoj nozi, Mirko Maček je izgovorio antologijsku rečenicu: „Nateraću svoj kabinet da štedi tako što ću im reći – nemojte da trošite!“ Hoćete li da vam kažem šta će mu kabinet odgovoriti! Hoćete? Dobro, onda, odaću vam državnu tajnu. Reći će kabinet: „Neću više, majke mi, časna pionirska reč!“ I sve će se – možda malo manje otvoreno i obesno – nastaviti po starom.

Lično ne sumnjam da Mirko Maček vaistinu očekuje od popečitelja da šparaju, ali od tog posla neće biti ništa jer se protiv sistema ne može, a sistem se (ne onaj papirnati, naravno) zasniva upravo na korupciji i besplatnosti. Pa, ne mislite vi valjda, cenjeni publikume, da se naši državotvorci satiru u nastojanjima da se dokopaju kakvog portfelja zarad plate od tričavih hiljadu evra; jok, more, nisu to nesposobni ljudi, toliko su u stanju da zarade i van politike. Ministarske pozicije su primamljive upravo zbog onoga što bi Mirko da zabrani. Ne radi se tu samo o kešu, mada i njega bude.

Život u Vladi Srbije veoma je nalik životu u komunizmu o kome je svojevremeno jedan prostodušni sovjetski aparatčik ovako slavoslovio na nekom kolhoznom skupu: „Kažete, nema mleka, nema šećera, plate kasne. Sve su to, drugovi, objektivne teškoće na putu u besklasno društvo. Jednoga dana, a on nije daleko, biće i mleka i šećera, ukratko – biće svega. Svi ćemo, drugovi, imati automobil i daču. Evo, recimo, ja već imam i automobil i daču i još mnogi drugovi imaju automobil i daču. Strpljenja, drugovi!“

Kolhoznici su, uveren sam u to, shvatili da je suština problema u strpljenju i verujem da su podvili repove i prestali da gunđaju zbog šećera i mleka, što je – u slučaju da su postupili tako – bilo veoma pametno, jer bi u suprotnom sigurno završili na nekom od ostrva arhipelaga Gulag. Mene, da prostite, Srbija sve više podseća na opisani kolhoz, a srpski građani mi sve više liče na strpljive kolhoznike. Nama se možda i posreći. Imamo srpski fijat i ništa nam ne stoji putu da jednoga dana svi imamo auto. A umesto dače, svi već imamo Dačića.