Čujem se povremeno sa pajtašima iz Užica koji ne propuštaju da me narezile zato što u Famoznom nema ni mukajet o zagađenju vode u jezeru Vrutci i o stravičnoj žeđi koja pustoši grad koji je prvi poneo Titovo ime, a u kome sam i ja proveo dobar deo života, dok je užička voda bila i te kako pitka, pa sam posle, kada je počela da se kvari, digao dupe i zbrisao.
Ne znam, cenjeni publikume, šta da uradim po tom pitanju. Da l da parafraziram onu neuviđavnu caricu, pa da Užičane posavetujem da ako već nemaju vode, piju rakiju, mada držim da će to i bez mog saveta učiniti, ili da oplajpičim po nekom dilberu odgovornom za sunovrat užičke vode, što bih – da znam ko je odgovoran – sigurno i učinio, iako bi – podozrevam – rečenog dilbera zbog mog plajpičenja zaboleo Crven Ban.
Kad već nisam u stanju da učinim ništa konkretno, onda ću da se malo proseravam. Užice je, naime, jedna od poslednjih varoši koja bi trebalo da ima probleme sa vodom. Reka Đetinja – glavna sirovina užičkog vodovoda – mutna je i krvava samo u narodnim pesmama; u stvarnosti je, bar dok ne doguzelja, do Užica čista planinska reka. Kremna i Vrutci, po kojima je famozna brana dobila ime, nisu neki zagađivači. U rečenim se naseljima još uvek kenja uglavnom na starinski način – po dvorišnim nužnicima, a nikakve hemijske industrije, industrije uopšte, pored vodotoka nema. Pa v čjom onda đelo? Odakle se stvoriše otrovne alge? Zoran Fipa mi kaže da je naš drug Pifki, jedan od ekološki najsvesnijih ljudi u – kako to naturalizovani Beograđani vole da kažu – Užicama, odavno upozoravao javnost i “nadležne” da će pre ili kasnije doći do vodopičvajza. Šta je to Pifki primetio, a što je javnosti i “nadležnima” promaklo?
Izlovljavanje ribe, eto šta! Pecalo se na jezeru Vruci, udarnički, nekontrolisano, sve dok riba nije potamanjena. Pa šta, graknuće namćori! Kakve veze ima riba sa kvalitetom vode? Eto dokle dovodi mesožderski način razmišljanja! Ribe su, osim onih grabljivih, a takve su u Đetinji retkost, biljožderi, a alge su, kao što znamo iz biologije za četvrti razred osnovne škole – biljke. Šta, dakle, rade biljke kada nestane biljoždera? Isto ono što i miševi kada mačka ode iz kuće. Načisto podivljaju i pohase. Toliko o ekologiji. Sada sledi poučitelna priča iz davne prošlosti. Vaktile je – pre pojave perionica – u Užicu bio običaj da se tepisi peru pod vedrim nebom, na drugoj kaskadi ispod užičke Plaže. Ondašnje opštinske vlasti su, izgleda, bile ekološki svesnije od današnjih, pa su opštinskim službama naredile da na pozidi ogromnim slovima namalaju upozorenje – ZABRANJENO PRANJE TEPIHA. Užice ne bi bilo Užice da nekog šereta nije mrzelo da pod okriljem noći prefarba ono TEPIHA i da fontom iste veličine dopiše množinu od imenice koja označava ženski polni organ. Savetujem da to isto učini i sadašnja užička vlast. Nemoj posle da kažete da ništa nisam učinio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
