Supkarikaturalnost

Bilo bi dobro da bude zapamćen i razgovor Duška Petričića i Olivere Bećković, koja odnedavno intervjuiše probrane ličnosti za NIN. Odavno nisam pročitao razložniju analizu našeg nezadrživog sunovrata u varvarstvo. Cinik bi rekao da je kao karikaturista Petričić kompetentan da govori o državi i državnicima koji su najobičnije karikature, ali nije to tako jednostavno, kaže Duško na jednom mestu da „prvi put u životu vidi da je posao satiričara i karikaturiste postao maltene izlišan“. Tu je debelo u pravu. Potpuno ga razumem jer i sam istu muku mučim. Satira je moguća – i ima smisla – isključivo u ambijentu u kome krivotvorenje realnosti nije apsolutno – kao što u Srbiji trenutno jeste i kao što će (najverovatnije) za svagda ostati – u ambijentu, dakle, u kome se na fonu satirične groteske jasno vidi izlaz iz groteskne realnosti. Naša realnost – koja se može definisati kao stanje supkarikaturalnosti – naprosto je pozatvarala sve izlaze ka normalnosti i racionalnosti. Ima li bolje potvrde bezizlaznosti naše situacije od gromoglasno najavljivane džumhurbaškanove „Platforme za Kosovo“ koja epohalno rešenje kosovskog problema vidi u povratku Kosova u status Socijalističke Autonomne Pokrajine KIM.

 Kaže, nadalje, Duško – a malo je ko to primetio – da smo se iz XX veka, u kome smo bili pronašli ne tako loše mesto – za samo sedam dana vratili u XVIII vek. Uz dužno poštovanje ja bih tu vremensku granicu vratio dalje u prošlost, u prethrišćanski, pretkulturni, paganski period u kome vladaju plemenska pravila, u kome ne postoji razlika između ličnosti i roda i u kome je pripadnost plemenu vrhunsko dobro.

  Petričić je, naravno, isuviše inteligentan i intelektualno pošten da bi krivicu za košmarno stanje u koje smo zapali svalio isključivo na pleća aktuelne ili prethodne vlasti – koje su, stalno to govorim, posledica, ne uzrok opšteg sunovrata – nego krivicu pripisuje sebi i svojoj generaciji. Mirno spavaj Duško, ništa niste ni ti ni tvoja generacija mogli učiniti, osim da, eventualno, zaglavite u mardelj. I nemoj, Duško, misliti da je ovo sada naše worst off. Samo sačekaj sledeću vlast i sledeću stepenicu na putu posrnuća. Pa se nemoj začuditi ako karikature budeš crtao ugarkom na zidu neke pećine.