Terminator kao dokumentarac

A ukoliko su u pravu, i zaista se izmene temelji moderne fizike na način na koji se to sugeriše, opklada više neće biti ni bitna. Jer će biti pročitana pre nego što je objavljena, recimo. A današnji Danas bi došao juče, i tako dalje. Zapravo, ništa više ne bi bilo važno.

O čemu se radi? Iz famoznog CERN-a u Švajcarskoj odašilju se čestice nazvane neutrini, tako da ih hvataju detektori u Italiji, oko 700 kilometara dalje. I, jedna ekipa neutrina je u Italiju navodno i sasvim neočekivano stigla ranije, i to čitavih 60 nanosekundi ranije, time provocirajući najbržu od najbržih, njeno veličanstvo brzinu svetlosti u vakuumu. Da su u pitanju gosti, imali bismo vremena da sklonimo čarape sa poda (jedna nanosekunda je tek jedan milijarditi deo sekunde), ali pošto je reč o subatomskim česticama, fizičari su se zainteresovali. A koji vrag su uopšte te đavolje čestice koje, kažu novine, žure na sastanke, pa menjaju pravila fizike? Neutrino je čestica bez naelektrisanja i gotovo nepostojeće mase, odnosno jedno skoro-pa-ništa. Ove ništice krstare svetom ne hajući za materiju, odnosno prolaze kroz nju poput svadbarskog metka po vazduhu iznad mladoženjine glave. I svuda su oko nas jer ih emituje i Sunce svojim nuklearnim reakcijama. Hej, upravo je nekoliko milijardi neutrina prošlo kroz vaše oko. Čestitke!

Problem je u tome što je celu ovu vragoliju sa loptanjem neutrinima između Švajcarske i Italije (uzgred, putovanje je trajalo oko 1/500 sekunde) vraški teško izmeriti, iako se osnovna formula uči još u osnovnoj školi: brzina kao količnik pređenog puta i vremena. Pa ipak, sve nije rađeno štopericama i telefonskim dovikivanjem, a italijanski fizičari jesu isključili neke očekivane greške. Naučna javnost se zainteresovala, ali uz ogromne mere opreza. Iako se glavne sumnje odnose na preciznost određenja mesta sa kojeg su neutrini krenuli (što može iskriviti rezultat), sada se zaozbiljno spekuliše i o tome da su oni možda prošli kroz neke druge dimenzije i otuda se pojavili brže od očekivanog. U pitanju je dirljiva naučna fantastika koja već jeste naučna stvarnost, ali smo isuviše lenji i sa premalo urađenih domaćih zadataka iz fizike da o njoj čitamo – do pojave bombastičnih novinskih naslova.

Naime, zadivljujuće primicanje brzini svetlosti locirano je i u sferi medija, a ne samo subatomskih čestica. Omiljeni domaći hitovi bili su: „Otkrivene čestice koje putuju brže od svetlosti“, „Poljuljani osnovni zakoni fizike“, „Ajnštajn više ne važi!“, „Pada teorija relativiteta“ i, posebno idiotski, „Nikola Tesla je znao da su neutrini brži od svetlosti“ i „Tesla ispravlja Alberta Ajnštajna“. Sve navedeno jednostavno nisu činjenice, nisu tačne informacije, a verovatno neće ni biti. Uz ostavljanje lokalno neizbežnog koncepta „gde god čuješ nauka ti Teslu posadi“ u stranu, mediji su požurili da obznane kako je stvar gotova kao da je u pitanju banalno svrgavanje višestrukog šampiona Formule 1 sa trona najbržeg cirkusa na svetu. Uz ponešto promašene zluradosti nad time što izgleda kao da i nauka nema pojma, te se sa lakoćom mozga može posvetiti sportskim stranama.

Pre okretanja (n)ovog lista, važno je znati nekoliko činjenica. Prvo, moderna fizika sa dobrim razlozima počiva na ideji da je brzina svetlosti najveća moguća. Ajnštajnova teorija je bila jedna od najvećih naučnih revolucija u istoriji, a verovatno i jedna od najveličanstvenijih ideja ljudskog uma. Na konstanti brzine svetlosti umnogome počiva naš univerzum – u suprotnom bismo mogli putovati kroz vreme, posledice bi dolazile pre uzroka i svašta još. Drugim rečima, „Terminator“ bi se svrstao u dokumentarce, a Albert bi se prvo razveo od Mileve, a zatim je upoznao. Drugo, brzina neutrina je već mnogo puta merena i do sada nije upućivala na ovakvu hirovitost, a tek su Ajnštajnove ideje eksperimentalno potvrđene nebrojeno mnogo puta.

Treće, do naučnih saznanja se danas dolazi na mnogo komplikovaniji i mukotrpniji način, pre svega zato što smo najkrupnije i najočiglednije stvari već saznali – šta god po crkvama i časopisima za zdrav život pričali. Podaci o putovanju neutrina još uvek su samo neobična informacija u „verovali ili ne“ rangu, a predstoji im dugotrajan proces verifikacije, opovrgavanja i ostalih metodoloških drangulija koje neće puniti novinske članke, a doprineće rastu naučnog znanja. Uostalom, ovo su rekli i naučnici koji su zabeležili ovu eventualnu neobičnost u ponašanju elementarnih čestica. I, na kraju, ako se medijsko trčanje pred neutrine pokaže ispravnim, u pitanju je ogroman plus za nauku, kojem bi Ajnštajn zasigurno prvi aplaudirao. Uzimajući sve u obzir, drveće može da odahne: udžbenici iz fizike još ne moraju da se pišu ispočetka. Najpoznatiji i najveći srpski zet može da nastavi da nam se plazi sa onog postera u svom „jesam li vam rekao?“ maniru, bez toga da pocrveni.