T-ocila

No, dobro. Ako sam prestao da dajem usmene izjave, nisam prestao da pišem za novine, a osećam snažnu potrebu da se oglasim na temu famoznog slova „S“ i još famoznih „ocila“.

Ko ono reče da se đavo krije u detaljima. Ko god bio, bio je u pravu. Žalosno je, naime, cenjeni publikume, da gotovo niko u Srbiji (osim možda poneki samozatajni heraldičar) nema blagog pojma šta znače slova umetnuta – i to ne juče – u državni grb Srbije, iako se to može pronaći čak i na notornoj Wikipediji. Grb, dakle, Republike Srbije vaktile je pozajmljen od Vizantije, što nipošto ne treba smatrati lopovlukom, jer je to vo vremja ono bila uobičajena praksa, pa su tako dvoglavog orla (doduše, bez „S“ i bez „ocila“) dobili i Rusi i – viđi vraga – Albanci, naši vekovni dušmani Slovo „S“ i „ocila“ su, da kažemo, čista priviđenja jer se u grbu nalaze četiri „bete“ (novogrčki=vite) koje čine akronim: vasileus vesileon vesileuon vasileuonton, što u prevodu na novosrpski znači – car careva caruje nad carevima. To se odnosi na Isusa Hrista, ne na džumhurbaškana. Mada rečeni, pretpostavljam, ne bi imao ništa protiv da je obrnuto.

Ali nije. E sad, u zemlji Srbiji oduvek je bilo poprilično monaha koji odlično znaju grčki; ima ih i dan-danas, možda i više nego ranije, ali ja nikada ne čuh nijednog da je srpskom narodu i senatu skrenuo pažnju na značenje slova u grbu. Eh, sad će neko reći, big deal. Vrlo važno šta piše u grbu. Ama, važno je. Šta ono malopre rekosmo – đavo se krije u detaljima. Ono, fakat, kada bi se stvari u grbu postavile na svoje mesto, od toga srpska ekonomija ne bi procvetala niti bi zavladao mir na srpskim stadionima, ali bi taj gest mogao poslužiti kao inicijalna kapisla za postavljanje pitanja: zbog kog Crvenog Bana baš sve moramo pojednostaviti, vulgarizovati i posrbiti? Sad, što no se kaže post festum, došlo mi čisto krivo što se ne odazvah ljubaznom pozivu novinarke Blica, da i ja priložim predlog za srpski slogan XXI veka. Evo ga, dame i gospodo: samo stega Srbina smiruje.