Trnje i šaš

Krajnje je vreme da se „naš narod“ odvoji od države! Sećate li se afere „Srpsko-hrvatski razvod i priključenija“? Ne? Hajde da se podsetimo! Vaktile jedna se dama, naše gore liska, spanđala sa Hrvatom, spanđavanje je krunisano brakom, u braku se rodila i lepa devojčica, sve je išlo kako Bog zapoveda, do dana kada je tikva iz nekog razloga pukla, a to biva i u nacionalno homogenim brakovima, kamo li u multinacionalnim, pa još srpskohrvatskim. I – šta? Usledila brakorazvodna parnica, a Višnji sud (srpski) starateljstvo nad devojčicom dodelio ocu. Nećemo zalaziti ovde u ispravnost sudske odluke. Nije nam to tema.

Majci to, razumljivo, nije bilo pravo, tu je potpuno razumem, pa je učinila – šta? Obratila se državi Srbiji za pomoć, a u tome su je podržali sugrađani i tabloidi. Digla se poprilična prašina i dreka, sve u stilu: zar da „naša“ Srpkinjica odrasta među ustašama, da slavi katolički Božić i da doživotno piše latinicom? Nije mi poznat epilog jer je kao i sva čuda ovog vilajeta i ovo potrajalo tri dana i završilo u ropotarnici istorije, ali se dobro sećam da sam, komentarišući tu aferu, majci postavio pitanje: da li vas je, mlada damo, država Srbija spanđavala sa Hrvatom? Da li vi, nadalje, znate da se otkako je sveta i veka dame i gospoda žene i udaju u skladu sa afinitetima, ali na sopstvenu odgovornost. Ako me pamćenje dobro služi, država Srbija se osetila prozvanom, pa je davala neka kilava obećanja, ali, rekosmo već, epilog je prekriven ruzmarinom i pročim začinima zaborava.

Zašto sam izvadio ovaj slučaj iz naftalina? Zato što se ovih dana pojavio jedan sličan, ali vanbračni. V čjom bilo djelo? Švajcarski franak iznenada (da li baš iznenada?) skočio u nebesa, a zajedno sa frankom u nebesa su se vinule i rate kredita, koji su na neki, za mene mističan način, povezani sa švajcarskim frankom. Odmah je usledila lavina vapaja. Država mora da nam pomogne, decidirani su dužnici. Uz sve saosećanje sa njihovim problemom, moram da im postavim pitanje slično onom koje sam postavio srpskoj majci: Zašto mora? Da li vas je država nahuškala da uzimate kredit? Kao što se ženimo i udajemo „na rizik“, tako i kredite uzimamo na sopstvenu odgovornost. Naša država, fakat, voli – i to iz niskih pobuda – da njeni građani misle da ona postoji da bi rešavala njihove privatne probleme, ponekad ona i pomogne, ali možda zato vrlo često nije u stanju da rešava probleme koji su joj u opisu radnog mesta. Recimo da se nosi sa poplavom. Bilo bi preveliko opterećenje i za mnogo bogatiju državu da – uz redovne poslove – ordinira i kao bračno savetovalište, centar za socijalni rad, biro za zapošljavanje i servis za vađenja trnja iz privatnih mindži. Može to i tako da gergelja, vidimo da može, ali onda građani ne bi trebalo da se ibretite kad im ista ta država počne da zaviruje u mindže i da im čupa uši.