Uncle Bas ne da glas

Istorijsko iskustvo nas uči da je sve gorepomenuto samo artiljerijska priprema za predstojeću ofanzivu na stranicama naših dičnih tabloida. Što u prevodu znači – eto nama otkrivanja raznoraznih – stvarnih i izmišljenih – državničkih nepočinstava i afera. Đilas, Dragan, ne, Milovan ( mada ne vidim razlog zašto ne i Milovan) izjavom “hapsiće nas, ali mi ćemo i dalje držati čas” kao da je anticipirao razvoj budućih događaja.

Pretpostavljam da je Dragan mislio na, u civilizovanom svetu omražena, takozvana politička hapšenja, a ja se taman ponadao da su ona stvar prošlosti. Na drugoj strani, Đilasov dindušmanin, Overlord, nešto se kao mudro ućutao, možda mu je iz dupeta došlo u glavu da se preeksponiranost preeksponiranim pre ili kasnije obije o glavu! Evo, recimo, “naš Nole” Đoković iako nikoga nije zavio u crno – naprotiv, mnoge je razgalio – više ne uživa ni deo nekadašnje popularnosti. Mene, lično, najviše razgaljuju svakodnevne vađevine nekadašnjih predvodnika “belih listića” koji su se – i luk jeli i luk mirisali – našli u nebranom grožđu.

Ne treba, ipak, seiriti nad njihovom mukom rečima. Svi smo, ljubezni publikume, u istom tom nebranom grožđu. Svesno smo glasali, glagolje beli listići, za SNS da bismo kaznili DS, a sve u nadi da će DS izvući pouke i da će se kovarnuti, pa ćemo sada, kada se Rogonja pojavio na vratima, ponovo glasati za DS da bismo kaznili SNS. Nikuda, dame i gospodo, takva kažnjavanja, razmišljanja i glasanja ne vode. Kao što nikuda ne vode simpatije i antipatije prema ovom ili onom državniku. Nisu državnici suština našeg problema. Naš problem je naša država koja po svojoj prirodi – hoćeš, nećeš – svakog državnika pretvori u velikog seronju i malog tiranina. Naša država je, da izvinete, gomila otpadaka mnogih država koje su smenjivale jedna drugu; to praktično i nije država nego deponija mnoštva propalih, loših i nedovršenih državnosti i krajnje je budalasto očekivati da će se u takvom ambijentu pojaviti “politička snaga” kadra da stvari preokrene nabolje. Da li je sve izgubljeno? Ne mora da znači. Izlaz postoji, ali čisto sumnjam da postoji “politička volja” da se iz loše beskonačnosti izađe. Taj izlaz je – novi društveni dogovor, ustavotvorna skupština, definisanje, najpre državnih granica, potom institucija i – na kraju – svega ostalog. Ako vas interesuje za koga ću ja glasati na predstojećim izborima, evo odgovora: nijednoj političkoj stranci koja ozbiljno ne namerava da poradi na napred rečenom uncle Bas više nikad neće dati glas. Punktum!