Utisak adrenalina

Olivera mi je, bogme, očitala lekciju na temu kako se razgovara sa moćnicima ovoga sveta. Pravo u središte stvari! Oštro! Bez kompromisa! Kao u stara, dobra Utiskova vremena. Ne znam kako su se stvari odvijale tokom prvog sata, ali u drugom se lepo videlo da ja snažna antipatija sagovornika obostrana. Opšta atmosfera, dakle, napeta, toliko napeta da je poslovično samozatajni Vučić u nekoliko navrata bio na ivici gubitka kontrole. Kao, recimo, kada je, govoreći o demokratskostranačkim predizbornim podlostima, Oliveri rekao – „vi to radite“. Nije to, brate Overlorde, u redu. Olivera je vanstranačka intelektualka.

Vrcale su, da kažemo, srpske podele, ali u jednoj stvari su i Vučić i Bećkovićka bili (delimično) saglasni. Oko tabloida. Saglasnost da su te novinčine načisto pohasile jeste postignuta, ali je onda ponovo došlo do srpske podele. Saznali smo tako da postoje tabloidi spremni da oplajpiče Oliveru, dočim će o Overlordu ćutati kao zaliveni, a Vučić je uzvratio udarac ustvrdivši da postoje i takvi tabloidi koji o Oliveri neće ni mukajet, dočim će njega, Overlorda, na pravdi Boga razapeti na krst. I Olivera i Vučić su, fakat, u više navrata bili žrtve tabloidnog linča, malo ko, uostalom, nije, ali to je stvar koja se ne može popraviti. Nije da se ništa ne bi moglo učiniti, ali ne postoji „politička volja“. Donekle razumem „političku volju“ jer bez tabloida ne bi bilo ni srpske politike. Ono, recimo, što su u SFRJotu bili Komunist i Borba, to su u demokratskoj Srbiji Kurir i Alo. Idem i korak dalje i tvrdim da u Srbiji ne postoji nikakva politika, osim uređivačke politike raznoraznih žutara. Zašto je to tako, više je filozofsko nego političko pitanje, ali ja to, kao psiholog-amater, povezujem sa tradicionalnim srpskim populizmom koji je odavno zakoračio poduboko u kretenizam.

Onomad mi je Overlord u razgovoru rekao da ni engleski tabloidi nisu ništa bolji, što fakat i nisu, ali je propustio da kaže da na englesku politiku uticaj ima Times, a ne Sun. Što kod nas nije slučaj. Da li je to zato što nemamo Times? Ili zato što nismo u stanju da napravimo novine nalik Timesu? Jok, more. To je zato što našoj političkoj eliti novine poput Timesa ne samo da nisu potrebne nego su nešto što ni u snu ne žele da vide, kamoli na trafikama. Tako to biva kada se – rejtinga radi – podilazi najnižem ukusu i najnižim strastima. Nego da se ne proseravam više! Kakav mi je utisak? Predizborni, cenjeni publikume. Predizborni adrenalin rapidno skače. A šta mislim, šta će biti posle izbora? I to je filozofsko pitanje, ali hajde da odgovorim. Živi bili pa videli još jedno večno vraćanje istog.