Utvrđivanje haosa

17. 3. 2013.

Ti „evropski“ skupovi pisaca pravi su festivali sterilnosti, pa ako hoćeš i imbecilnosti. Bio sam na nekolicini takvih i nemam više nameru da ih pohodim. Ono, doduše, niko me više i ne zove. Loš glas se izgleda daleko čuje. Vidim iz tvog pisma da je i ovaj rimski bio takav. Čuj, Evropa i pisci! To je isti onaj mentalni sklop koji je onomad štancovao knjige tipa Tito i pčelari. (Samo čekam da LDžBT, kako li se već zove, populacija stane tražiti knjigu Tito i pederi.) Mene ovde smatraju za bogznakakvog evroentuzijastu, što je potpuno pogrešno. Tačno je da podržavam takozvane evrointegracije, ali to je samo zato što su one malo bolje rešenje od situacije u kojoj bismo bili prepušteni samima sebi, to jest nesputanoj samovolji kojekakvih jurodivaca. Mišljenja sam, inače, da je Evropska unija potpuno upropastila Evropu. Ali sam isto tako mišljenja da bi – u slučaju da Unija nije stvorena – odavno izbio neki svetski rat, a tek bi to bio kec na desetku balkanskim državotvorcima i etnočistačima. Takvo nam je vreme zapalo (a možda je tako bilo oduvek) da moramo pribegavati politikama manjeg zla. A svakako je manje zlo što u (većini) zemalja EU nisu mogući usponi tipova poput te nove hrvatske zvezde, Mamića, i te nove Ruže hrvatske, koja jedva natuca hrvatski. Ima takvih i u EU, svakako, ali su uglavnom na marginama. Do kada? Ko to zna? I Hitler je dugo vremena bio marginalac.

Preterivanje u uređivanju svega i svačega pre ili kasnije proizvede haos. Ako ćemo, recimo, da tražimo primer države u kojoj je vladao idealni rad, red i mir, onda je tu Hitlerova Nemačka bila bez konkurencije. Posleratna Evropa je, posle vekova loših iskustava, našla nekakvu održivu sredinu i sve bi to bilo dobro kada „sredina“ ne bi išla naruku osrednjima. Što je, naravno, bolje od našeg, ex-yu slučaja, u kome sve ide naruku najgorima. Da ti pravo kažem, teško bi mi bilo da provedem neko duže vreme u „izrazito“ evropskim državama. Sve je tu umiveno, propisano, doterano, našminkano, ali ja ne mogu da se otrgnem utisku da ispod te površine – koju više ne možeš razlikovati od njene televizijske prezentacije – sve ključa. Ne poznajem, recimo, neurotičniju zemlju od Kanade – možda se Ruža hrvatska tamo i neurotizovala – kojoj, opet, ne možeš naći nijednu konkretnu zamerku.