Kada bi u Kraljevini Serbiji, u „zlatno doba demokratije“, neki činovnik nešto zabrljao ili se – takođe čest slučaj – načalniku samo učinilo da je zabrljao, govorilo se (Nušić nam je to otkrio) da je taj svat „viđen za Ivanjicu“. Ivanjica, vam je, čestnejši đuturumi, u Kraljevini Srbiji bila ono što je u carskoj Rusiji bio Sibir: mesto progonstva i škrguta zuba.
Dobro, de, ivanjičke hladnoće nisu bile ni prismrdeti sibirskim, ali sve drugo je bilo kao u Irkutsku, ako ne i gore. Ali vremena se menjaju, srpska državna svirepost se ublažila, pa je srpski Sibir iz Ivanjice premešten u Mladenovac. Teško je to zvati pravim progonstvom – Mladenovac je takoreći predgrađe Beograda – a opet dođe neka vrsta surguna u koji možeš zaglaviti ukoliko ne prepoznaš nekog ovdašnjeg moćnog rendžera.
A upravo se to onomad dogodilo dvema službenicama PTT-a. V čjom bilo djelo? Potegao ti financijalni popečitelj, Vujović, u neku voždovačku poštu da podigne malo crkavice sa računa, ali pri sebi nije imao – ili nije hteo da ima – ličnu kartu. Službenica PTT – postupajući po pravilu službe – blagoizvolela je popečitelju ne isplatiti traženu sumu dok se, je li, ne identifikuje. I – šta? Popečitelj je – sasvim predvidivo – pao u težak amok. „Znate li vi ko sam ja“, pitao je popečitelj službenicu – tako izveštava moja omiljena žutara, Blic, a ja joj verujem – na šta je činovnica odgovorila da ne zna, što je popečitelja gurnulo u još veći amok, pa je pozvao upravnicu pošte. Koja mu je – takođe sledeći pravila službe – saopštila da bez lične karte pare neće dobiti.
Popečitelj, dvostruko ucveljen – i zbog besparice i zbog neprepoznavanja – momentalno je pozvao PTT spahiju, Krkobabića juniora, i požalio se na činovnice. Krkobabić, zgranut činjenicom da njegove službenice nisu prepoznale – ili nisu htele da prepoznaju, svejedno – jednu tako važnu (i opštepoznatu) ličnost, ni časa nije časio, nego je drčne činovnice premestio u Ivanjicu, pardon – u Mladenovac. Posle, kada se afera pročula u javnosti, Krkobabić je otpalamudio nešto u smislu da taj premeštaj nema veze sa Vujovićem, da je to sistematizacija, racionalizacija, ali se lepo videlo da ni sam sebi ne veruje.
Cinik bi sad rekao: Činovnice su još dobro prošle, nisu izgubile posao, a mogle su biti i streljane. A ja, nadžak kakav sam, imam škakljivo pitanje za premijera: Je li, more, Overlorde, da li je neprepoznavanje tvojih popečitelja postalo krivično (ili bar prekršajno) delo. I da li državne činovnike treba kažnjavati zbog toga što rade onako kako Bog i tvoja vlada (ima li razlike?) zapovedaju. Šta ako Vujović ima dvojnika (svi veliki ljudi ih imaju), pa dvojnik – nazovimo ga Mučibabić – dođe na šalter i kaže: zar me ne prepoznajete, davaj pare? Imam i predlog: poštanske činovnice vrati u matičnu poštu, a Vujovića vrati u Pičkovac iz koga si ga doveo u pustolinu u Nemanjinoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
