Čime li se to Dačić zamerio prištinskim vlastima kad su mu rečene zabranile dolazak na Kosovo? Pa nema ni mesec dana otkako je Underlord izrekao nekoliko toplih reči o Hašimu Tačiju. Da li lažne kosovske vlasti znaju nešto što mi ne znamo? Da nije, možda, Dačić jedno govorio za medije, a drugo radio na terenu?
Pojma nemam, krhko je znanje. Kao čoveku posebnog kova, slobodaru nenaviklom na ograničenja, Dačiću je zabrana teško pala, pa je zapretio prekidom pregovora. Lažne kosovske vlasti je zbog toga baš zaboleo Crven Ban. Bile su, štaviše, naumile da dolazak u lažnu republiku zabrane svim funkcionerima istinite Srbije bez pokrajine, ali u tom su proradili evrotelefoni, pa je Priština revidirala stav. Ostali mogu, Dačić jok. Ta odluka je, pretpostavljam, samo dolila ulje na vatru Underlorodovog nezadovoljstva, ali to, cenjeni publikume, nije tema ove kolumne, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što nisam upućen u detalje najnovijeg kosovskog zamešateljstva.
Tema je, po meni, frapantna sličnost srpskih vlasti sa jednim pitoresknim likom iz Užica, nazovimo ga Građanin X, jer je Bogu hvala, još uvek živ i zdrav, pa da mu imentovanjem ne stajemo na muku. Elem, Građanin X je, da kažemo, bio periodičan čovek. Šta znači to – periodičan? To, dame i gospodo, znači da je Građanin X imao periode konstruktivnosti, tokom kojih je nešto muljao i ponešto zarađivao, ali i periode dekonstrukcije (da ne kažem baš destrukcije) tokom kojih se odavao piću i u velikom stilu spiskavao s mukom stečeni (neveliki) kapital. Da ne bude zabune – niti sam ga vaktile osuđivao niti ga danas osuđujem. Naprotiv. Često sam se i rado – kad nije bivao u minus fazi – družio i pio sa njim. Ali znate već kako to ide. Kako vreme odmiče, lucidne faze su sve kraće, a minus faze sve duže. Ali da ni ja ne dužim. Tokom minus faza Građanin X se basnoslovno zaduživao, brljao, bulaznio, svađao se, kavžio, pravio pičvajze, a apsane nije dopadao – ili je dopadao vrlo retko – samo zahvaljujući društvenom uticaju jednog našeg zajedničkog, nažalost, odavno pokojnog prijatelja, Bog da mu dušu prostri.
Periodi Građaninovih dekonstrukcija znali su, bogme, da se oduže i na čitavih šest meseci. Po isteku kojih bi Građanin X volšebno nestajao sa užičkih ulica i iz užičkih kafana i nekoliko narednih dana ga niko ne bi viđao. Toliko mu je trajao detox. Po isteku rehabilitacije, Građanin X se – isto tako volšebno – ponovo pojavljivao na užičkim ulicama i po užičkim kafanama, ali u potpuno drugom izdanju – obrijan, odeven u firmirano šik odelo, davnih dana kupljeno od šanera, namirisan omiljenom mu toaletnom vodicom Old spice. Momentalno se – postavljajući se visoko iznad situacije vraćao konstruktivnosti i uključivao u takozvani društveni život, tačno na mestu na kome je pre šest meseci zastao. Niko mu nije brljotine nabijao na nos, daleko od toga, ali nekako su – kako da se izrazim – sve vreme lebduckale u vazduhu i ostajale da lebde do sledeće faze dekonstrukcije. Jeste li ukačili šta je pesnik hteo da kaže?Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
