Žal za genocid

I – šta kaže istraživanje? Polako! Sve po redu! Najpre sam pregledao štampana izdanja srpskih novinčina i učinilo mi se da su ovdašnje redakcije odluku Haškog Kadiluka ili očekivale ili im je bilo naređeno da je – takvu kakva je – očekuju. „Najstariji dnevni list na Balkanu“ je, štaviše, na naslovnoj strani obznanio da je haškom presudom „stavljena tačka“, ili tako nešto, „na sukob Srba i Hrvata“. Stavljen je moj Crven Ban, ako mene pitate! Presuda je samo dolila još nekoliko kanti benzina na vatru tog sukoba koji je srbijanskoj, a naročito hrvatskoj eliti, nasušni politički hleb. Naša politička elita (sic!) ima privilegiju da raspolaže širokom lepezom neprijatelja, dočim je „antisrbokomunočetništvo“ hrvatskoj političkoj eliti (sic!) sve i svja.

No dobro, iako nije dobro, idemo dalje. Iz Čiča Tomine prezidencijalne kolibe izdato je saopštenje da se, je li, odluka suda mora poštovati, ali da ona nije pravedna. Da je antisrpska, nije eksplicitno rečeno, ali se podrazumeva. Nisam uspeo da na internetu pronađem reakciju Hrvatskog prezidencijalnog konaka, ali sam zato naišao na buku i bes, sveopšte ibretenije, konsternaciju i užasavanje. I znate šta? U jednom trenutku sam – ne bez konsternacije – shvatio da je zvaničnicima, poluzvaničnicima i poluzvaničnim novindžijama i analitičarima obeju utuženih strana u stvari onoliko žao što se genocid nad NJIHOVIM, nota bene, narodima NIJE dogodio, bar ne zvanično, sudskim putem.

Kao… Eto, mi uložili toliku energiju i onoliko para, lobirali i tamo i ‘vamo, podstirali dokaze, sve uzaman, omače nam se genocid. Za dlaku. A činilo nam se da je nadohvat ruke. A da vas nešto priupita uncle Bas: Znate li čemu vodi žal za genocidom? Nagađate! E, dobro. Sad ćemo malo da se vratimo u prošlost, u sredinu osamdesetih ako se ne varam, u vreme kada je na Slaviji otvoren prvi McDonalds na Balkanu. Nemate vi pojma, mlađarijo, do kojih je visina ta fensi ćevabdžinica uzdigla srpski nacionalni ponos! Nabijao se taj McDonalds na nos Hrvatima, a Hrvatima je – jednom delu, ne svima – bilo iskreno žao što McDonaldsa u Zagrebu nema. Bila je to bezazlena manifestacija obostrane provincijalnosti koja je – obrni okreni – morala završiti onako kako je završila. Mi imamo genocid, a vi ne. Uta-ta!