Prvi zapis:
VIDOVDANSKI ZAVETNICI
„Poranili i otišli na Svetu Liturgiju da zahvalimo Trojeručici na milosti i pomoći u još jednom okršaju za očuvanje porodičnih vrednosti. Na liturgiji videli i Matiju. Pozvali ga na pivo, ali on žuri na Grudobran Otadžbine pa ne može. Kao da i mi ne stojimo na tom Grudobranu. Svi mi Zavetnici. I svi Naši. Ali, ne želimo nikakvu podelu među braćom, pozdravismo se lepo s velikanom, obećasmo da ćemo se i dalje ćerati sa dušmanima roda srbskoga pa odosmo na pivo.
Ne znam šta je posle bilo. Sećam se samo da se Nemanja najebo majke izdajnicima i Amerima pre nego što je povraćao, sećam se još kako je Relju fasovo bumbar iz tegle, a ne sećam se Gavrilove svađe oko Lazareve bejzbolke koja od Vidovdana ima da se zove Srbska borbena vrljika.
Ne znam ni kad sam se probudio. Ali, ni časa nisam časio, ni umio se nisam (zube nikad ne perem) – smesta sam izašao na Grudobran Otadžbine. To je naša sveta dužnost, sada kada smo sačuvali srbske porodične vrednosti. Mi Vidovdanski Zavetnici! I svi Naši“.
Drugi zapis:
ZEMUNSKO ŽIĆE
„Munze konza! Prvo pozdrav, onda zapis.
Jebiga, braća smo: blejali smo malo na toj njihovoj Svetoj Liturgiji, zahvaljivali nekoj Kevi, okadili nas popci i blagosiljali, sve redno… Ispoštovali smo to, a da je bila smaračina – jeste! Ali, i mi smo za tu srpsku sabornost i tako te patriotske stvari.
Posle smo išli na pivo. Ništa trava, ništa belo, ništa hemija – samo pivo. Patriotsko!
Munze konza!“
Treći zapis:
JARANI U HRISTU
„Ma kud ćemo mi Jarani no sa svojom rajom. Čim smo čuli za belaj koji nam spremaju dušmani i ostale balije, mi ti, bezbeli, spakirasmo ono što se našlo pri ruci – svježe bosanske cigle, nešto lanaca, dve tegle paljanskih osica-bjesnulja i još svakojake džebane, pa hajd braći u pomoć. Ljepo nas dočekali. Saborno se okupile sve snage vaskolikog napaćenog Srpstva, pravoslavna mladež svih srpskih zemalja.
I – odbranismo Otačestvo!
Posle Svete Liturgije s ostalom rajom smo ud’rili po pivi, junački. Sjećam se i da smo pjevali. Mi prvo zapjevali onu pjesmu o žici i Srebrenici a svi prihvatili. Onda oni povjedoše onu o delijama i njihovoj igranki a mi prihvatismo. Onda smo svi pjevali onu staru ’Ko to kaže, ko to laže’, a onda sam ja zaspo. Zato što sam se osjećao tako lijepo, tako zajedno, tako spokojno, tako bezbedno među Našima. I zato što se smrklo…“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
