Ponedeljak je baš onako „zavlačit“ dan. Pusti se iksan preko vikenda malo odmori, obnovi energiju, apetiti mu porastu, pa od ponedeljka očekuje da mu donese nešto novo, nada se – kad smo već kod turcizama – nekom birićetu, ali, avaj, odavno više nema takvih ponedeljaka, a da nema pobednika Haškog tribunala, Šešelja, pokretača srpskog vremena, ne bi bilo ni utoraka.
Pokušavao sam ovih dana da – u cilju pravovremenog i objektivnog informisanja javnosti (ubuduće, radi uštede na karakterima – UCPIOIJ ) o tekućim predizbornostima – pročitam poneki (sve učestaliji) intervju sa našim političkim glavešinama, ali, grešna mi duša, odustajao sam već posle dve tri rečenice i dobro sam činio jer to ni političarska majka ne bi mogla pročitati, toliko su ti intervjui ogavna mešavina površno uljuđenog lupetanja, laganja, i lažnog predstavljanja. Samo vojvodi Šešelju – otkako ga je oslobodilo – povremeno uspe da uzburka površinu vekovne srpske žabokrečine. Filozofsko je pitanje zašto su se ( i kad su se) građani Srbije pretvorili u žabokrečinu – nemojte samo potezati „mučno nasleđe devedesetih“, mnogo je to starije – i zašto su kao top gluvi za glasove retkih razložnih političara – Saše Radulovića, na primer, koji teško da će probiti cenzus – mogu samo reći da je bio u pravu onaj svat koji je rekao da svaki narod ima vladu kakvu zaslužuje.
Dakle ovako: da nismo (bar većinski) skloni lenjosti, lupetanju, laganju, nadlagivanju i lažnom predstavljanju, ne bi nam lenjivci i lažovi ni sedeli na grbači. Punktum. Evo primera iz takozvanog praksisa – prepričotine razgovora koji sam vaktile vodio sa izvesnim (vrlo dobro stojećim) „opozicionarima“. Elem, požalio mi se glavni „opozicionar“ da čami u „medijskom mraku“, da mu je „zabranjen“ pristup u glavne novine i televizije, zbog čega je sprečen da srpskom narodu i senatu predoči svoje vizije svetle budućnosti, a ja sam ga (bez imalo malicioznosti, beše to doba nevinosti) upitao zašto on i njegovi pajtaši ne ulože neku kintu u TV stanicu i novine, dodajući da to – ako se bude radilo kako Bog zapoveda – ne moraju biti bačene pare. Može to da radi na „komercijalnoj“ osnovi. Pod uslovom da se radi. I pročaja.
Šta da vam pričam? Opozicionari su me pogledalo, onako – liht belo, a stekao sam utisak da je belini pogleda podjednako doprinela reč „raditi“ koliko i „uložiti pare“. E, pa, opozicionari, kad nećete da radite – a još manje da odrešite kesu – nemojte se čuditi što Šešelj ne čami u medijskom mraku i što – na dnevnoj bazi – unosi živost u naše ponedeljke. Ko, recimo, ne bi živnuo pročitavši najnoviji Šešeljev biser. Zvezdana Jovanovića i Legiju, kaže vojvoda, treba pozvati pred neki višnji sud da kažu punu istinu o ubistvu Zorana Đinđića, a posle ih, u znak zahvalnosti za ispoljenu istinoljubivost, momentalno pustiti iz KP Doma Zenica. Šešelj će, inače, bezbeli preći cenzus.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
