Zemlja doušnika

Nema vam, kaže Margarita, pristupa u evropsku svetlost dok u potpunosti, do najmanje sitnice, ne regulišete manjinska prava Bugara. Tako se na famoznom spisku krivaca za srpsku propast, rame uz rame sa Vatikanom, Briselom i Vašingtonom našla i Sofija. Ah da, tu je i Bukurešt, ali to je već druga priča. Jesu možda Rumuni pravoslavni, ama pišu latinicom, govore jezikom nastalim iz latinskog, a zna se da su Latini stare varalice.

Ne treba se, međutim, brinuti da će se „patrioti“ snaći i glede bugarskog pitanja. U našoj kafanskoj istoriji ima rešenja za svaku situaciju. Evo, recimo, jednog takvog: Bugari uopšte nisu Sloveni; oni su u stvari Mongoli, samo su primili srpski jezik, običaje i kulturu, a sada nam tako vraćaju, a da ni padeže nisu savladali kako treba. Margarita, neupućena u ovdašnje prilike, ne zna da je bugarskoj manjini, a i nekim Srbima, učinila medveđu uslugu. Sad će Dačić da udari po reciprocitetu i da apsi. Na to ga obavezuje predizborna deviza ČVRSTO! E sad, dragi moji pajtaši, vojvođanski Srbi koji se prezivate na OV, pazite šta radite, ne eksponirajte se preterano i ne izlazite na ulicu posle deset uveče. Dok dokažete da niste Bugari, proći ćete kao onaj zec iz vica o njemu i medvedu. Kao bosi po trnju.

Bugarska, na primer, nije izdala samo Srbiju već i samu sebe i svoju, da kažemo, slavnu prošlost. U nezajažljivoj evroalavosti i pustoj želji da se što pre jevropeizuje, Bulgarija je pala tako nisko da je otvorila arhive svojih tajnih Ohrana. Već se po tome vidi da su to ljudi sasvim prosečnog kova, ljudi koji su zarad šake evra prodali dušu i identitet. Što se nama, kao liderima u regionu, nikada neće dogoditi. Mi nismo poklekli pred Mamonom, mi ne damo naše doušnike, mi, štaviše, pomno brinemo za ljudska prava i dostojanstvo naših doušnika i njihovih nalogodavaca i instruktora. A zašto? Zato što bi, kaže šef Udbe, to moglo destabilizovati Srbiju, možda i region i opasno ugroziti bezbednost.

Zašto otvaranje tajnih arhiva nije destabilizovalo Češku, Slovačku, Poljsku, Mađarsku i Bugarsku nego im je naprotiv pomoglo da se stabilizuju, o tome udbaški spin majstori ni mukajet. I ne samo udbaški. Vidim da se po tom pitanju oglasio i vojeni popečitelj Šutanovac. I on smatra da se to na ovom stepenu razvoja nikako ne sme činiti. Bilo je, kaže Šule, u DS-u, tamo negde 2000-e, reči o otvaranju dosijea, ali je na kraju sve završilo kao trt Milojka. „Nemojte me pitati zašto“, apeluje Šutanovac. Al da mi ipak pitamo: Zašto, Šule, brate?