"Šum vremena" Džulijana Barnsa

Bogat izuzetnim, intimnim detaljima. Snažan roman o celoživotnoj borbi čovekove savesti, umetnosti i neumitnih zahteva totalitarizma.“

Od ovog mišljenja se ne udaljava ni „Sandej tajms“, koji je već dugo u vlasništvu medijskog carstva Ruperta Mardoka i njegove NJuz korporacije, ali uprkos uplivu krupnog kapitala nedeljnik Tajms je pored legendarne ukrštenice, zadržao i visok nivo na stranama kulture. Upravo u ovom listu čitamo kako „Barnsov mračni, briljantni novi roman otvara scena nalik Čehovljevim pričama… Ova elegantno komponovana fikciona meditacija pruža novi pogled na životne sudare muzičkog genija i njegove kompromise s političkim moćnicima.“

Roman ima oko dvestotinak stranica, na srpski ga je sa engleskog znalački preveo Zoran Paunović, koji čitaocima skreće pažnju da je „Šum vremena roman u kome je svaka sličnost sa stvarnim likovima namerna, ali i potpuno nevažna: jer, DŽulijan Barns ne piše biografiju proslavljenog ruskog kompozitora, već pre svega priču o odnosu umetnosti i vlasti, umetnosti i ideologije, umetnosti i umetnika. Umetnik je u ovom slučaju Dmitrij Šostakovič; njegov put od slave do nemilosti i natrag, do slave koja je u međuvremenu izgubila smisao, okosnica je povesti u kojoj Barns još jednom na način po mnogo čemu jedinstven u savremenoj svetskoj književnosti prepliće istoriju i imaginaciju, opšteljudsko i sasvim lično, vodeći nas neminovnom zaključku: strašnija od bolne i preduge istorije može biti jedino sudbina pojedinca u njenom kovitlacu. Onog pojedinca, na primer, koji sa spakovanim koferom iz noći u noć čeka lift, s potajnom nadom da metalna šklopocija nikad neće doći. Tom slikom počinje Šum vremena: ono što sledi je istorija. Ili nešto još veće i značajnije: izmaštana priča.“