Komedija je danas najprovokativniji žanr

P { margin-bottom: 0.21cm; }

HRT danas ima bolje humorističke serije nego RTS, a Bosna, koja je u bivšoj Jugoslaviji bila sinonim za najbolja ostvarenja u tom žanru, već dugo nema relevantnu komediju“, kaže, između ostalog, u razgovoru za Danas Dimitrije Vojnov, dramaturg, scenarista, filmski kritičar i aktuelni selektor prvog Međunarodnog festivala filmske komedije koji počinje večeras i traje do 29. maja. On tvrdi da je zadovoljan što je tim s kojim je radio na ovom projektu uspeo da napravi festival a ne smotru čiji je akcenat na nagradama.

„Biće i nagrada, ali mi je drago što sam, pored selekcije filmova, insistirao na organizaciji okruglih stolova i radionica kako bi se stvorila komunikacija među profesionalcima koji se bave komedijom“, ističe Vojnov. Prema njegovim rečima među akterima paralelnog programa Festivala biće: Nele Karajlić, Branko Dimitrijević, dramaturg, i Ivan Goran Vitez, autor serijala „Bitange i princeze“ i kontroverznog filma „Narodni Heroj LJiljan Vidić“.

* Ovaj film će imati svoju projekciju na festivalu. Kakav je to film i šta mislite o njemu?

– To je film nad kojim sam upitan već pet meseci od kada sam ga pogledao i ne znam šta da o njemu mislim. S jedne strane je to parodija na partizanski film, što nije tolika novost, međutim, s druge strane je ostvarenje koje na crnohumoran način prikazuje život u NDH. Da li je NDH tema sa kojom se uopšte treba šaliti?

* Zašto?

– To jeste pitanje u trenutku kada nemate serioznih filmova koji prikazuju život u NDH na utemeljen način a postoji nešto što je komedija. To je po sebi zanimljivo. Moguće je šaliti se sa svim temama. Postoje komedije koje su tretirale i koncentracione logore. Na Festivalu ćemo u sklopu programa kratkometražnih filmova koje su radili profesionalci prikazati film „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“ Predraga Ličine koji je već dobio novac od HAVC-a ali prolazi kroz velike kontroverze i pritiske zbog svoje teme. Film govori o tome da se u Hrvatskoj desila velika zombi zaraza i svi su ugroženi osim Srba koji su imuni na taj virus. Očigledno je da se na komediju intezivno reaguje i mi smo praveći festival prepoznali sve kontradikcije ovog žanra, te pokrenuli projekat u momentu kada je komedija u jako dobrom fokusu.

* Na osnovu kojih kriterijuma ste birali filmove?

– Preovlađujući kriterijumi su bili vezani za kvalitet filmova ali i za specifičnosti koje oni nose u pogledu raznovrsnosti. Hteli smo da prikažemo različite kinematografije, da vidimo šta je to smešno Holanđanima, šta Francuzima, Špancima… U regionalnoj selekciji smo se trudili da imamo filmove iz svih republika bivše Jugoslavije. Vodili smo računa o čuvenim autorima koje treba videti na velikom ekranu, pokušali da skrenemo pažnju na karakteristične glumce komedija kao što je recimo Hju Grant, koji posle sedam godina pauze ponovo igra u romantičnoj komediji „Scenarista“. U našim bioskopima dugo nije bilo DŽoa Dantea, a na festivalu ćemo imati njegov film „Sahraniti bivšu“. Prikazaćemo treći deo „Posetilaca“ i peti deo „Torentea“ koji vizionarski govori o raspadu Španije i njenom ispadanju iz EU 2018. Pokazaćemo kako izgleda repertoarski film u drugim zemljama i to ne samo u smislu kako autori doživljavaju humor, nego i publika.

* Šta su bila vaša zapažanja kada ste pravili regionalnu selekciju filmova?

– Bosna koju vezujemo za Nadrealiste, sarajevski humor, viceve o Muji i Hasi. Zapravo, humor u bivšoj Jugoslaviji jednako Bosna, a danas tamo gotovo da i nema komedije ili su one vrlo slabe. S druge strane, u Hrvatskoj i Sloveniji, koje ne bismo baš nešto preterano poistovećivali sa komedijom, u tom pogledu su uspešnije jer su institucionalno, kroz filmske centre, podržani programi koji podrazumevaju raznovrsnost žanrova.

* Na koji način je komedija tretirana do sada?

– Želeli smo da komedija dobije ozbiljniji tretman. Razni filmovi se mogu definisati kao komedija. Humor postoji u mnogim filmovima ali oni nisu nužno komedije. Komedija je najviše tretirana kao isključivo komercijalni žanr i imala je veoma malu sistemsku podršku, kako u pogledu države tako u pogledu recepcije među kritičarima. S druge strane, autori su mislili da je za komediju dovoljno da bude koliko toliko smešna ili da barem pokuša da to bude a zanemarivali su one druge fundamentalne kvalitete potrebne da bi film bio dobar. Kod nas je komedija bila prosto prepuštena špekulantima i samoj sebi. Tržište je sve regulisalo a tu je kao što je poznato najvažnije napraviti nešto za što manje novca i zaraditi što više. To nije dobro za komediju kao jedan od fundamentalnih filmskih žanrova, naročito kod nas gde je rado gledana i gde se domaći filmovi gledaju više nego strani.

* Kakva je funkcija komedije danas osim što treba da nasmeje i ima sretan kraj. Da li se od Čaplina naovamo promenilo nešto u ovom žanru i na koji način?

– Komedija danas ima izrazito društveno-kritičku funkciju. LJudi danas na internetu, za koji je delovalo jedno vreme da je izmišljen samo zbog pornografije, biraju da gledaju komične klipove. Humor ima veliku ulogu i ogromnu produkciju u internet eri. Svaki dan imate neke mimove, fotomontaže, Jutjub klipove. To se sve preliva i na bioskopsku komediju tako da je ove godine lajt motiv naše selekcije da se komedije bave ozbiljnim pitanjima, čak i one romantične. Recimo, film „Zbog tebe promeniću prezime, opet“ govori o etničkoj tenziji unutar Španije između Katalonaca i Baskijaca .“Viski tango fokstrot“ je film o ratu i ratu u novinarstvu u formi komedije. Uostalom, zar nije Majkl Mur koji je doživeo ogromnu ekspanziju kao reditelj pravio svoje filmove kroz atraktivnost igrane komedije. Ona je danas postala veoma provokativna forma koja govori o aktuelnim dešavanjima i događajima. LJudi reaguju na komedije. Pogledajte slučaj Borata kada je Kazahstan hteo da tuži autore filma ili slučaj filma „Intervju“ kada je Severna Koreja uništila Sonijev server. Ni u jednom drugom žanru nema filma koji je izazvao takvu reakciju.

* Hoćete da kažete da je komedija najprovokativniji žanr.

– Jeste, iz dva razloga. Prvi je što može da tretira teme na veoma radikalan način. Smeh je reakcija u kojoj čovek nekad uživa a nekad uhvati sebe da se smeje nečemu što ne bi trebalo. Drugi razlog je što u dijalogu ono na šta ljudi najteže reaguju jeste kada neko počne da se šali sa njima. Lakše ćete pretrpeti najtežu kritiku ukoliko je direktna ali kada se neko našali s vama to svakom teško pada. Nije to stvar sujete nego prosto ljudski.

* Rekli ste da ste da vas pored britanskog i američkog mejnstrim humora zanima i humor drugih kultura. Šta je karakteristično za našu kulturu, koja pitanja mi tretiramo kroz humor?

– Ozbiljna politička pitanja i seksualnost. Na nekim mestima seksualnost je još uvek tabu a kod nas je uvek praćena humorističkim pristupom. Očigledno da prepoznajemo snagu tih tema. Kao što je Frojd objasnio da je crni humor odbijanje čovekovog mentalnog sklopa da prihvati činjenicu da je pobeđen nekom silom ili nekom teškom situacijom. Mi prosto imamo kulturu koja na snažne impulse reaguje humorom. Kad sam pisao scenario s Danilom Bećkovićem za film „Mali Budo“ i kad su nas stranci pitali o čemu se radi nisu mogli da veruju kad smo im kazali da pravimo komediju o momku koji beži od krvne osvete. Pitali su se kako je moguće napraviti nešto smešno od toga a nama ovde je to bilo potpuno normalno i razumljivo.

Delikatan balans

Na pitanje šta je oblikovalo njegov ukus kada je reč o humoru, Vojnov kaže da je to pre svih Dušan Kovačević i njegova crna komedija. „Sposobnost ovog pisca da potpuno iracionalnu premisu tretira racionalno“, po rečima našeg sagovornika, rađa veoma moćnu komediju. Takođe, Kovačevićevo stalno kretanje između tipskih likova kojima daje svojstvo karaktera i obrnuto, stvara delikatan balans u njegovim delima. Vojnov ističe da mnogo voli i vizuelno ekspresivnu komediju, reditelje Roberta Zemekisa i DŽoa Dantea, kao i komediju koja stvara konflikt. „Veliki sam poštovalac Saše Barona Koena. Mislim da je on veliki umetnik našeg doba koji se bavi veoma značajnim i višeslojnim pitanjima“, konstatuje Vojnov

Glose: LJudi danas na internetu, za koji je delovalo jedno vreme da je izmišljen samo zbog pornografije, biraju da gledaju komične klipove. Humor ima veliku ulogu i ogromnu produkciju u internet eri