Site name

Strip recenzija

Adaptacija kao kreativni čin

Da adaptacije književnih dela u stripu nisu neminovno kondenzovane obrade, koje doprinose pojednostavljenoj i izneverenoj percepciji dela, lišene snage kreativne interpretacije, do sada je dokazalo mnogo stripova.

Piše: Anica Tucakov

25. februar 2014. 18:41

Pomenimo samo nekoliko poput Hamiltonove obrade Bredberijevog romana „Farenhajt 451“, Karasikovog i Macukelijevog viđenja „Grada od stakla“ Pola Ostera, Šekspirovog „Kralja Lira“ u interpretaciji Ijana Poloka ili knjige Postanja ilustrovane od strane Roberta Kramba. Jasno, govorimo o sasvim drugačijem umetničkom iskustvu, u kome presudnu ulogu imaju stvaralački dar i razumevanje autora, koji drugim sredstvima izražavanja jednom delu daje novi život.

Tako je i Paskal Rabate (1961), francuski strip autor, ilustrator, scenarista, filmski reditelj, na osnovu slučajno nađene knjige i trenutne inspiracije dao sasvim novi život delu Alekseja Tolstoja „Ibikus“ ili „Doživljaji Njevzorova“ (iz 1925. godine). Poduhvativši se monumentalnog zadatka njegove strip adaptacije, u periodu od 1998. do 2001. godine objavio je ukupno četiri nezavisne strip knjige, odnosno četiri toma, objedinjena potom u integralnoj verziji na 530 strana, koja je zahvaljujući izdavačkoj kući Besna kobila dostupna i domaćoj publici.

„Ali ko je taj što je odeven po poslednjoj modi?... Ko se uspentrao na visinu preko brda leševa? Ko je nekorisnu i gadnu bubu, bubašvabu, preobratio u valutu? Ja, i jedino ja. Dozvolite da se predstavim: Semjon Ivanovič Njevzorov, sjajna ličnost, kralj života.“ Epski prikaz istorijskih kovitlaca i društvenih promena u Rusiji nakon revolucije 1917. godine dat je kroz životni put Semjona Njevzorova, nižeg službenika, oportuniste i mitomana, kome ciganka na samom početku proriče: „Kada svet ogrizne u krvi, kada rat uđe u svaku kuću, kada brat na brata digne ruku, ti ćeš tada postati bogat!“

Tako od Sankt Peterburga, preko Moskve, Krakova, Odese do Istanbula pratimo njegov put na kome preuzima različite identitet, postaje trgovac, vodi kockarnice i barove, organizuje trke bubašvaba, postaje samoproklamovani aristokrata, posednik imanja, špijun.

Ove prostore bestijalnosti, laži i izdaje, užarena i haotična previranja ubrzanog toka istorije, prate i ubrzani pokreti ljudi i ritam dešavanja. Prefinjenim osećajem za polutonove sivog, Rabate maestralno modeluje melanholiju ulice, a stalnom izmenom perspektiva i scena i iskošenim planovima, doprinosi osećanju rastvaranja čvrste slike i prostora, podvlačeći osećanje ljudi koji u istorijskom vrtlogu gube tlo pod nogama. I siluete svih likova su tako meko modelovane, da se čini kao da se mogu rasprhnuti svakog trenutka poput praha ili nestati poput isparenja.

Monohromni prizori su realizovani slobodnim potezima u tehnici laviranog ekspresionističkog crteža, sa oniričnim mutninama koje izazivaju nelagodu i svakog trenutka prete da rastoče likove i prostore. Autor je i sam govorio o uticaju Georga Grosa, Kirhnera ili Oto Diksa na njegov rad, te nije čudno svoju prostornu misao ovde razvija opisujući urbane pejzaže i atmosferu noćne vreve gradskim tesnacima, iskošenim zidovima zgrada i nagnutim trotoarima. Svi likovi dokaz su impresivnog umeća grafičke karakterizacije, a posebno mršavi lik Njevzorova, tanan i izdužen, često zgrčenog i pognutog stava, okrutnog izraza lica i šiljaste brade, ne slučajno nalik na lice-masku Mefistofelesa.

Sa ovim stripom Rabate je osvojio svetsku scenu stripa i postigao veliki uspeh. Već je za drugi tom dobio Gran Pri Angulema, kao i mnoge druge nagrade. Objavljivanje Ibikusa predstavlja važan doprinos sistematskoj prezentaciji značajnih internacionalnih strip ostvarenja u našoj sredini i sasvim ispravno pripada ediciji Stripčine izdavačke kuće Besna kobila.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.