Denis Matvienko:Teme o međuljudskim odnosima su večne

Razgovor

Ovaj rok-balet, premijerno izveden 2005, već više od deset godina uspešno gostuje širom sveta. U drugom činu biće izveden Klugov baletski performans „Quatro“.

– S Edvardom sam se upoznao u proleće 2005, upravo posle premijere baleta „Radio&Julija“. Tada sam se sa svojom suprugom Anastasijom pripremao za deseto Moskovsko međunarodno takmičenje baletskih umetnika, te smo tražili koreografa za savremeni deo programa. O predstavi „Radio & Julija“ pričao mi je moj dobar prijatelj Anton Bolgov i predložio je da se obratimo Edvardu. On je s nama pripremio duet iz „Radio&Julija“ s kojim smo nastupili na takmičenju. Rezultat ove saradnje je ne samo da smo upoznali predivnog koreografa, nego smo s njim postali i prijatelji. Balet „Quatro“ Edvard je postavio nešto kasnije, 2009. posebno za mene, Leonida Sarafanova, moju ženu Anastasiju i Leonidovu ženu Olesiju Novikovu – priča u razgovoru za Danas Denis Matvienko o saradnji sa Edvardom Klugom.

* Koje novo iskustvo u tumačenju jedne od najpoznatijih ljubavnih priča donosi Klugov spoj Šekspirovog „Romea i Julije“, muzike čuvene britanske rok grupe Radiohead i modernog baletskog izraza?

– Osjećaj je jednak onome iz Šekspirove priče. A atmosfera, zahvaljujući suvremenim pokretima Edvarda i muzici Radiohead-a, odgovara našem vremenu, modernom urbanizmu.

* U Rusiji i Ukrajini obe predstave su odmah postigle veliki uspeh kod baletske publike, a sa njima ste gostovali širom sveta. Šta privlači publiku u ovoj, savremenim muzičkim i baletskim jezikom, ispričanoj bezvremenoj temi o ljubavi, mržnji, sukobu, žrtvi?

– Sami ste odgovorili – tema je večna, shvatljiva bilo kojem naraštaju bilo koje epohe. Međuljudski odnosi se ne menjaju kroz vekove, menjaju se muzika i kostimi.

* Gde je u svemu tome muzika Radiohead-a i koliko je zbog svoje eksperimentalnosti izazov za igrače?

– Za mene kao klasičnog plesača izazov su prvenstveno bili pokreti koje je Edvard predložio. Muzika Radiohead-a stvara takvu emocionalnu atmosferu tako da pre pomaže tim nesvakidašnjim pokretima, nego što stvara izazov plesaču.

* Može li se naći bilo kakva umetnička/igračka paralela između moderne baletske storije o Romeu i Juliji ispričane kroz muziku ove kultne britanske grupe i klasične verzije Sergeja Prokofjeva?

– Priča o Romeu i Juliji, borbe, scena bala, smrt. To sve ćete naći i u našoj savremenoj interpretaciji.

* Zbog čega je velika literatura inspirativna za balet – Šekspir je očigledno privlačan i u 21. veku za nova „iščitavanja“, a za jednu od Vaših poslednjih produkcija – koreografsku predstavu „Veliki Getsbi“ tvrdi ste da je uvela „novi trend izvan granica postojećih žanrova“?

– Priče poput „Romea i Julije“ ili „Velikog Getsbija“ su, kao što sam rekao, priče o večnim temama – ljubavi, prijateljstvu, izdaji, smrti, samoći… Ove teme brinuće i nadahnuti i nove naraštaje na stvaranje novih predstava, baleta, filmova. Umetnost, pa tako i balet, ne stoji na mestu, ona se razvija. Zbog toga u interpretaciji ovih priča i težimo novim formama.

* Čuvena Natalija Makarova za Vas kaže da ste „Barišnjikov, Nurejev i Godunov u jednoj osobi“. Kako komentarišete ocene da ste „trenutno najbolji baletski igrač na svetu“?

– Umetnost je subjektivna stvar. To nije sport u kojem se sve može izmeriti. Stoga mi naravno jako laska kada legenda poput Natalije Makarove ima tako visoko mišljenje o meni. Ali, sve je to zapravo njeno subjektivno mišljenje, Uveren sam da će gledaoci koji dođu na predstavu moći sami da stvore svoje vlastito mišljenje. Ja, na primer, poznajem brojne prekrasne plesače i sve do danas se ne mogu odlučiti ko je od njih najbolji.

* Vaša umetnička karijera dobrim delom kretala se između Kijeva, Petrograda i Moskve. Da li i koliko aktuelna politička i međudržavna situacija utiče na umetničke veze između Ukrajine i Rusije?

– Naravno da utiče, ali ne samo na veze između Rusije i Ukrajine. Na primer u spektaklu „Veliki Gestbi“ učestvuju plesači iz Ukrajine, Rusije i USA. Nisu li to veze?

* Dosta radite na popularizaciji baleta i negovanju publike. Koliko će Vam u tome pomoći nova dužnost na koju bi trebalo da preuzmete u junu – mesto direktora Baleta Novosibirskog teatra, opere i baleta. Šta će to značiti i za Vašu igračku karijeru?

– Ovo nije moje prvo direktorsko iskustvo. Naravno da puno znači. Tokom duge plesne karijere skupio sam ogromnu količinu znanja i ideja koje mogu realizovati uz pomoć trupe Novosibirskog teatra.

Prevod s ruskog Marija Mikić

„Quatro“ – muzika uživo na sceni

Baletski performans „Quatro“, koji će biti izveden „u paru“ sa rok-baletom „Radio&Julija“, opisuje život metropole – njen ritam, konflikte i nepredvidljivosti. Predstava je bila nominovana u četiri kategorije za najprestižniju nagradu ruskog pozorišta „Zlatna maska“. Autor muzike je slovenački kompozitor i multiinstrumentalista Milko Lazar. Muzika se izvodi uživo na sceni, a piano i violončelo su deo scenografije, najavljuju u Centru Sava.

Gran pri rekorder

Denis Matvienko rodom je iz Ukrajine. Studije baleta započeo je sa 10 godina na Kijevskoj državnoj školi za koreografiju, a sa 17 debitovao je na sceni Narodne opere Ukrajine, da bi 1997. osvojio svoj prvi od četiri Gran prija, u čemu drži rekord u baletskom svetu. Od 2001. je vodeći solista Marijinskog teatra, a nastupa i u drugim svetskim kućama od Moskve i Ukrajine do Milana, Pariza, Njujorka, Tokija… Učestvuje i u poznatom svetskom projektu „Kraljevi plesa“ (Kings of the Dance“), a veoma je angažovan i na popularizaciji baletske umetnosti i organizovanju dobrotvornih baletskih predstava za pomoć lečenju dece koja boluju od leukemije.