„Iako sebi nikada ne dajem pravo da govorim o tome šta bi živi, a pogotovo onih kojih više nema, o bilo čemu rekli, na osnovu poznavanja dela i ličnosti Radomira Konstantinovića sa kojim sam prijateljevala, naslućujem da bi ga u našoj opštoj depresiji pojava mladih ljudi kao što ste vi, Stefane, obradovala“, izjavila je juče istoričarka Latinka Perović, predsednica Saveta za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića, uručujući nagradu Stefanu Janjiću, prvom laureatu nagrade „Biće i jezik“.
p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }
Nagradu za najbolji esej „Biće i jezik“ ustanovili su, i po prvi put je juče dodelili Zavod za kulturu Vojvodine i Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića.
„Dobitnik ove nagrade Stefan Janjić potvrđuje pravilo da talenat ne čeka dugo da se pojavi, da je tako, zamislite kako bi izgledalo s talentima u vreme kada je ljudski vek bio mnogo kraći nego danas. Stefan Janjić je bio najbolji student u svojoj generaciji, dobio je dve nagrade Senata Univerziteta u Novom Sadu za izuzetnost i stipendista je nedeljnika NIN za roman u nastajanju., i evo sada prima nagradu „Biće i jezik“. Možda će on nastaviti da niže nagrade, ali svakako je važnije da nastavi da piše dela dostojna nagrada. U svojoj 25. godini Janjić se kreće u koordinatama koje čine Kami, Flober. Fuko, Bart, Frojd, ali i Danilo Kiš i Pekić, a čekaju ga ovde u Vojvodini, da ovom prilikom pomenem samo meni veoma drage i značajne, Šinka i Tišma. Bez tih koordinata ne bi bila moguća i Janjićeva dubinska veza sa Konstantinovićevim delom „Biće i jezik“. Stevan Tontić je za „Biće i jezik“ rekao „beskrajna avantura mišljenja i jezika“, a nije moguće svesti na kliše ni mišljenje ni jezik. Upravo to je u Konstantinoviću razumeo i Stefan Janjić“, istakla je Latinka Perović.
Esej „Svodljivost i fraza“ Stefana Janjića izabran je kao najbolji između 22 rada, a žiri koji je doneo odluku su činili: Radmila Gligić, Filip David, Alpar Lošonc, Svetislav Jovanov i Aleksandra Đurić Bosnić, predsednica. U obrazloženju žirija, između ostalog, navodi se da je ovaj esej „pisan suptilnim i samosvojnim književno-filozofskim stilom, upečatljiv stepenom erudicije, jasnom pojmovnom artikulacijom i otvorenom autorskom vizurom, upravo konstantinovićevski nastoji da da doprinos dekonstrukciji i poništavanju klišea, fraza i stereotipa u egzistenciji, mišljenju i pisanju…“. Aleksandra Đurić Bosnić je istakla i da će nagrađen esej biti publikovan u časopisu „Interkulturalnost“ Zavoda za kulturu Vojvodine, sa još nekoliko eseja koji su bili u najužoj konkurenciji za nagradu. Nagrada „Biće i jezik“ sastoji se i od novčanog dela u iznosu od 100.000 dinara.
Najvažniji argument – Kontantinovićevo ime
– Na početku, eto, ako kažem da mi je ova nagrada važna, vi možete reći: eto, izgovara frazu koju bi svaki laureat izgovorio. Ali, ja svakako mogu da je argumentujem: laureat sam prve dodeljene nagrade „Biće i jezik“, dobio sam je za moj prvi napisani esej, treće: ovo je potvrda da je lektira koju sam birao za sebe ranijih godina ona prava. Najvažniji argument koji potvrđuje koliko sam danas srećan je sama ideja ove nagrade, žiri koji ju je dodelio, institucije koje je dodeljuju, i samo ime Radomira Konstantinovića. Nagrada svakako odmah time ima svoj kredibilitet, a meni ostaje da se svojski potrudim da taj kredibilitet ničim ne unizim – rekao je laureat Stefan Janić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
