– Perast i Korčula iz doba baroka i u njima čuveni slikar Tripo Kokolja, koji je već oslikao crkvu Gospe od Škrpjela – to je jedan od dva pripovedačka toka u novom romanu Olivere Skoko „Korčulanski đir“, koji se prepliće sa ovovremenom pričom 40. godišnjeg istoričara umetnosti Ivana, kog akademska karijera – doktorat o Kokolju dovodi na nekadašnju antičku Crnu Korkiru. Kokolja na Korčulu beži iz rodnog Perasta posle ubistva njegovog prijatelja i kuma, inače mletačkog miljenika kapetana Vicka Bujovića, a tri veka kasnije njegovim tragom na ostrvo stiže istoričar umetnosti, koji pokušava da dovede u red naučni i privatni život. Umetničke veze u ovoj ljubavnoj priči šire se kroz vreme i preko muzike Arsena Dedića, novog talasa i rok grupa Azra, Haustor, Film… Iako se u njoj nijednom rečju ne pominje Mediteran, na predstavljanju druge knjige Olivere Skoko u beogradskom Parobrodu jednoglasno je zaključeno da je u pitanju priča o ovom delu planete na kome je začeta današnja civilizacija.
– Mediteran se ipak ne završava „tamo gde rastu poslednja maslina i smokva“. Kad god mislite o njemu, vi ste na Mediteranu. Meni je pisanje o Mediteranu pomoglo da uvek budem tamo – kaže za Danas Olivera Skoko.
Ona objašnjava da je Perast, u koji je smestila radnju oba svoja romana, otkrila „slučajno i to s mora, tokom obilaska Boke Kotorske“, te da ga je upoznavala postepeno, provodeći sve više vremena u njemu, u čemu joj je pomoglo i to što je po obrazovanju i profesiji istoričar umetnosti.
– Pripadam onoj generaciji koja se bavila Jadranom i Mediteranom, ali Tripu Kokolju sam prvi put upoznala kad sam otišla u Gospu od Škrpjela. Sticajem okolnosti posle nekoliko godina počela sam da letujem na Korčuli i tada sam se setila da je tu poslednje godine svog života na poziv biskupa Marina Draga proveo slikar koji je uradio Gospu od Škrpjela – Sikstinsku kapelu Boke Kotorske. Kokolja je na Korčuli oslikao svod crkve Svih Svetih u kojoj sam provela puno vremena, obišla muzej, proučila arhive, pričala s ljudima. Moja profesorka Saša Brajović magistrirala je na Gospi od Škrpjela, a baveći se kultom Bogorodice u Boki Kotorskoj je i doktorirala, a tu je i Tripo Kokolja pomenut. Meni je svaki izvor informacija bio dragocen, jer sam želela da napišem roman, a ne stručni rad – naglašava sagovornica Danasa.
Pre Beograda „Korčulanski đir“ predstavljen je u Perastu, Zrenjaninu i Novom Sadu, a za 26. februar najavljena je promocija na Korčuli. Olivera Skoro kaže da je sticajem okolnosti u Novom Sadu promocijom ovog njenog romana, u kome se pominje i Albreht Direr, zatvorena Direrova izložba u Galeriji Matice srpske. „Korčulanski đir“ objavila je zrenjaninska Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, a autorka ističe da joj je „drago šo je iza nje stao njen rodni grad i dve institucije – Muzej i Biblioteka u kojima provodi najviše vremena“.
Svakodnevica na Korčuli pre tri veka
Prema rečima Olivere Skoko, najizazovnije bilo je „proniknuti u korčulansku svakodnevicu pre tri veka – otkriti kako je izgledao život, peškarija – pijaca, noćni provod zbog zabrane izlaska iz kuće posle određenog vremena i zvona na katedrali i pevanja nepristojnih versi – stihova, o čemu je najviše podataka pronašla u Korčulanskom statutu iz 13. veka i drugim dokumentima“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
