Suočavanje sa informacijom o neizlečivoj bolesti najdražih osoba sa kojima se deli život, predstavlja jedan od najtežih i najzahtevnijih trenutaka u životu, iskustvo koje može suštinski preobraziti čoveka. Većina prolazi kroz stanja neverice, bola, šoka, straha, dezorijentisane panike ili blokiranosti do umerenog optimizma, ponekad čak i euforije i odlučnosti da se deluje i bori. Neretko presudnu ulogu u ovakvim situacijama ima probijanje kroz masiv predrasuda koje prate pojedine bolesti.
Međutim, kada neko svesno donese odluku da uđe u emotivni odnos sa obolelom osobom, da emotivno investira u odnos koji potencijalno u veoma kratkom roku može da se okonča i donese puno razornog bola, i koji posebno predstavlja životni rizik u realizaciji ljubavne veze, onda to lestvicu emotivne zrelosti i snage penje na neuporedivo viši nivo.
Frederik Peters, savremeni švajcarski strip autor (40), svojim ispovednim delom „Plave pilule“ 2001. godine objavio je jedno od najmarkantnijih strip ostvarenja, koje zahvaljujući sigurno vođenoj izdavačkoj politici kuće „Komiko“ iz Novog Sada od ovog leta i domaća publika ima priliku da upozna.
Nakon uzajamno prepoznate privlačnosti, na jednom od prvih sastanaka Kati nesigurno, široko otvorenih i uplašenih očiju saopštava našem naratoru Fredu da je HIV pozitivna, kao i njen trogodišnji sin. U tri prizora masnim tušem iz autora kulja – Beg! Sažaljenje! Tuga! Strast! Žudnja! Gnušanje! Kao saveznik na putu našeg razumevanja bolesti, Fred pokušava da pronađe tačku oslonca u situaciji i svetu u kojima se nema za šta uhvatiti, te poziva Kati da prespava kod njega, započinjući vezu ispunjenu žongliranjem između kritičke trezvenosti, straha, nesigurnosti i ljubavnog zanosa. No kod Petersa nema naznaka sentimentalnog banalizovanja ove složene situacije, čemu povremeno doprinosi edukativni ton stripa koji precizno objašnjava načine na koji se bolest može preneti i kako se dalje može razvijati. Trenuci pucanja kondoma ili pronalaženja promena na koži svedoče o dnevnim iskustvima života sa bolešću, olakšanog uputstvima lekara koji jednom prilikom umiruje Freda da je šansa da se zarazi HIV-om u njihovoj situaciji ravna mogućnosti da ugleda belog nosoroga kako šeta usred grada. Svakako, od tog trenutka beli nosorog se ukazuje autoru na svakom koraku, ali još više, čini se, da predstavlja simbol same bolesti koja je u svakoj kući tako prisutna i dominantna, da, zaista, ispuni ceo fizički i mentalni prostor svojim blokirajućim prisustvom i neizvesnošću.
Osvetljavajući polutamu koju i bez bolesti nastanjujemo i živimo, strip se može doživeti i kao isključivo lekovita ljubavna priča, što predlaže i naslovna strana stripa – postojani plamen u ustalasanom svetu. No prizori u kojima Peters opisuje Katinog sina i način na koji Fred gradi roditeljski odnos sa njim, predstavljaju dirljive opise dečje nevinosti i šarma i odgovornosti odraslih da opravdaju poverenje koje im deca ukazuju kada im prvi put pristupaju, u potrazi za emotivnom potporom i sigurnošću.
Autor je strip objavio puno godina nakon događaja koje je u dnevničkoj formi predstavio. Neposrednost tečnog grafičkog izraza realizovana je spontano, bez naknadnih ispravki i dorađivanja, nasuprot uglačane pedantnosti kasnije dodatog epiloga koji, u vreme kada se i percepcija same bolesti promenila, informacijama koje veličaju život donosi kratki i smireni bilans trenutnog stanja.
Nenametljivo i pristupačno, objedinjavajući ispovest i isceljujuće mentalno okrepljenje, autor nam predstavlja svakodnevni život sa bolešću, čime se strah od nje smanjuje i gubi. Dragoceno konkretna slika bolesti i doživljaja tuđeg iskustva koji bi mogao biti lekovit i za razumevanje sopstvenog, u borbi protiv iskušenja da se podlegne siromaštvu emocija, nade i misli.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
