Paradoksalno je da za razliku od velikih kultura koje ne zaboravljaju svoje velike pisce čim se promeni politika ili državno uređenje, Srbija i danas ima čitavu plejadu pisaca u egzilu. Spisateljice imaju posebno mesto u tom krugu zaborava – ovim rečima je Slobodanka Peković najavila knjigu „Danica – Oči pune zvezda, ruke pune trnja“ Branke Radovanović, posvećenu životu i delu Danice Marković (1879-1932), pesnikinje, esejiste, učiteljice i jednog od najvažnijih predstavnika srpske moderne. Branka Radovanović je 30 godina radila i „družila“ se sa Danicom pre nego što je Službeni glasnik objavio i predstavio ovu knjigu.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Na Prvom programu Radio Beograda pre 15 godina izvedena je istoimena drama sa posvetom zaboravljenoj pesnikinji Danici Marković, čije su pesme u svim važnijim antologijama srpske poezije u izboru od Bogdana Popovića do Leona Kojena, a priče u antologijama srpske fantastike. Branka Radovanović kaže da ima pripremljeno i više verzija dramskih tekstova o Danici Marković, koje zasad nikom još nije ponudila. Knjiga „Danica“ je njen celokupan osvrt na rad i stvaralaštvo Danice Marković, koja je obeležila prvu deceniju 20. veka i spada u „žensku“ književnost tog vremena.
„Početak prošlog veka, pored ostalog, obeležio je i veći broj žena koje pišu, od kojih su neke pokazivale i stvarne književne sposobnosti. Talas tih talentovanih i emancipovanih žena koje su pisale poeziju, pripovetke, romane, putopise, koje su se bavile filozofijom, slikale i ratovale, zapljusnuo je obale naše kulture i razbio se o stene kritike i publike, raspršio se u niz kapljica i jednostavno – nestao. Samo nekoliko najsnažnijih i najveštijih uspelo je da odoli burama i brodolomima novoga vremena i da preda zublju onima koje su ih sledile, između dva rata i dalje. Samo je to i takvo vreme moglo da rodi pesnikinju poput Danice Marković; samo je ona znala da ispiše najtužnije i najiskrenije elegije svog života i da se svojom sudbinom izjednači s grčkom heroinom“, objašnjavaju u Službenom glasniku zbog čega se knjiga Branke Radovanović, profesorke srpskog jezika i književnosti u Trinaestoj beogradskoj gimnaziji, našla u Glasnikovoj ediciji Posebna izdanja.
Savremenici su za Danicu Marković još na početku njene pesničke karijere tvrdili da je „frapantno snažan pesnik, što sa malenom zbirkom bezobzirno iskrenih pesama na vrlo očigledan način pokazuje da poezija ne može biti monopol uobraženih muškaraca…“ Antun Gustav Matoš nazvao ju je „senzitivnom, impulzivnom srpskom orhidejom“, koja je „daleko ljepša sadržajem nego formom, što je njena glavna razlika od njenih savremenih kolega“, uz ocenu da je „od svih srpskih pjesnika ona najmodernija, najsavremenija svojim sugestivnim, nervoznim impresionizmom i realizmom“. Pohvale i književni ugled nisu je spasili lične i porodične tragedije, a posle Drugog svetskog rata i zaborava, iz kog bi ova knjiga Branke Radovanović trebalo da je vrati u književnu javnost. Sama Danica Marković je, kako se na predstavljanju knjige u Knjižari-galeriji Glasnik čulo, još 1929. poručila da je „kod nas pažnja jedina satisfakcija za književni rad“.
Tragična sudbina
Rodom Čačanka, Danica Marković je od druge godine živela u Beogradu, gde je završila Višu žensku školu – kasnije Učiteljski fakultet i započela učiteljsku karijeru. Prijateljica slikarke Nadežde Petrović zbog buntovne prirode kasnije je premeštena u Resnik, Veliku Ivanču, Vranić, valjevsko selo Milinčići, Prokuplje… Brak sa imućnim advokatom Momčilom Tatićem završio se razvodom, a od šestoro dece nadživelo ju je samo troje. Prve pesme objavila je pod pseudonimom Zvezdanka u časopisu Zvezda Janka Veselinovića, a prvu zbirku pesama „Trenuci“ 1904. godine. Tokom Prvog svetskog rata iz bugarskog zatvora u Nišu izbavila se uz pomoć bugarskog pesnika Ivana Vazova. Izmučena bolešću i siromaštvom preminula je 1932. u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
