Pravopisni policajci

I naš prostor zahteva slične lingvističko-komunalne akcije, ali osim lamenta nad jadnom pismenošću, nebrigom za jezik i neodgovornošću, nije baš bilo ovako prilježnih koraka kao u Moskvi.

Na pogreške ipak neprestano ukazuju večiti borci za pismenost poput Ivana Klajna, Rade Stijović ili Veljka Brborića, koji je fotografisao niz natpisa na reklamama i drugim tablama sa jezičkim omaškama. U njegovoj riznici su se našli dodatci, napitci, brusxvalter, burekdžinice, stan od 53 cm kvadratna… Zahvalan je i poduhvat novinara Radomira Dabetića, koji je u knjigu sakupio novinarske jezičke nepravilnosti deleći ih u kategorije „nepravilno“ i „pravilno“. U ovu prvu spadaju, na primer, maršuta, doškolovavanje, kontaktirati nekoga, lezbejka, delikvent, odmaram, a ispravno bi bilo maršruta, doškolavanje, kontaktirati sa nekim, lezbijka, delinkvent, odmaram se. Za pohvalu je svaki prilog negovanju jezičke kulture, ali treba biti i oprezan kada se neki izraz određuje kao nepravilan.

Pravopis prihvata i lezbejku i lezbijku, a što se tiče glagola odmarati se, u Stanojčićevoj i Popovićevoj gramatici piše da se neki glagoli javljaju i s povratnom rečcom se i bez nje, a to su brinuti se i brinuti, odmarati se i odmarati, šetati se i šetati. Međutim, u priručnicima i u Normativnoj gramatici Pipera i Klajna čvrsto se drži da je ispravan samo oblik odmarati se. Izvinite, ali ako dobra većina ljudi kojima je srpski maternji jezik, a među njima su i oni sa dobrim jezičkim obrazovanjem, kaže odmaram, bez onog se, onda kvalifikativ „pogrešno“ u gramatici ne znači ništa. Slično je i sa imenicom novine, koja je „dopuštena“ jedino u množini, ali je u jeziku potrebna i jednina, što je u jednom radu pokazao Milan Šipka.

Primeri profesora Brborića i novinara Dabetića ukazuju na nemar i nizak stepen opšte pismenosti, a na drugoj strani nemarnom se pokazuje jezička norma, koja svojim konzervativnim i pomalo rigoroznim, uz to i mnogobrojnim, pravilima zapravo i najpismeniji sloj čini nepismenima.