Pol Pinjon (Paul Pignon, 1939), jedan od osnivača Elektronskog studija Radio Beograda uz Vladana Radovanovića 1972. i jedan od pionira eksperimentalne i elektronske muzike u ondašnjoj Jugoslaviji između 1963. i 1983. – među najizuzetnijim je gostima ovogodišnjeg Ring Ring festivala.
Pol Pinjon proveo je u Jugoslaviji 24 godine, nakon svojih britanskih najranijih dana, a potom ga je muzički put odveo u Švedsku, gde živi i stvara i danas. NJegova uloga u samim počecima onog zvuka kod nas, na kojem je izrastao Ring Ring festival, čini ga važnom atrakcijom ovog maja u Beogradu. Ne propustite zato njegov Ring Ring nastup sa novosadskim Ex You u društvu u subotu u REX-u sa početkom u 20 časova.
– Rođen blizu Londona uoči II svetskog rata. Hteo da budem fizičar od 12. godine. Primljen u Oksford, diplomirao 1961, započeo postdiplomske studije odmah zatim. Sa 16 godina počeo i da se bavim muzikom, prvo džez klarinet, kasnije saksofon, blok-flauta, postepeno sve šira interesovanja – za staru muziku, barok, pa zatim i savremenu – Stravinski, Šenberg, Vebern, itd. Privatni časovi harmonije i kontrapunkta, klavir. Tokom 1962. postalo mi je jasno da moram da biram put – fizika i akademski život, ili muzika i nesigurnosti. Izabrao muziku i napustio doktorske studije fizike, na opšte zaprepašćenje – moj mentor insistirao da posetim psihologa, otprilike da se utvrdi da li sam sišao s uma – uvodi ukratko u svoju biografiju ovaj neobični umetnik.
Kako se zatim dogodilo da dođete u Jugoslaviju? Kako pamtite Beograd, prijatelje i muziku tog doba?
– U Oksfordu sam se zaljubio u ženu iz Zagreba, studentkinju jezika koja je došla tamo radi usavršavanja engleskog – zapravo je radila u kuhinji jednog koledža, ali to je druga priča. Pošto sam ja rešio da napustim fiziku bez nekih konkretnih planova, a ona htela da dovrši studije na fakultetu u Zagrebu, rešili smo da se vratimo u Jugoslaviju pa da vidimo šta će biti. Posle nepune godine u Zagrebu preselili smo se u Beograd, gde sam dobio posao kao lektor za engleski jezik u Nolitu. Sve vreme sam takođe svirao i komponovao. Između ostalog osnivao i vodio ansambl za improvizovanu muziku „Interaction“.
U Beogradu ste imali velikog učešća u osnivanju Elektronskog studija Radio Beograda. Kako je došlo do stvaranja uređaja Synthi 100 i šta je to značilo u ono doba 70-ih?
– Posle nekoliko godina provedenih u Beogradu upoznao sam Vladana Radovanovića. Delili smo interesovanje za savremenu muziku, a pored toga sam uzimao i časove kontrapunkta kod njega. Važan deo zajedničkog interesovanja činila je elektronska muzika. Koliko se sećam, Vladan je imao priliku i da gostuje u eksperimentalnim studijima u Poljskoj i Holandiji. Ja sam puno slušao i čitao o elektronskoj muzici i zahvaljujući Vladanu dobio priliku da komponujem 'tape music' u studijima za radio–dramu Radio Beograda. Još nije postojao pravi elektronski studio, a Vladan i ja smo žarko želeli da se takav studio osnuje. Zahvaljujući naprednom stavu tadašnjeg glavnog urednika III programa Aleksandra Ackovića, Radio Beograd je dodelio sredstva da se takav studio stvori. Ja sam već odranije imao kontakt sa EMS London i Piterom Zinovievom, pa je Radio Beograd tako zatražio ponudu, između ostalih, i od EMS-a. Odluka je potom pala na EMS i ja sam tesno sarađivao sa njima oko projektovanja jednog velikog hibridnog sintisajzera, radno nazvanog 'The Belgrade Synthesizer', a konačnog imena Synthi 100. Napustio sam zatim posao u Nolitu i postao honorarni saradnik Radio Beograda u Elektronskom studiju.
Potom ste se obreli u Švedskoj – kako ste tamo stigli, sa kakvim idejama i kako su one nastavile da razvijaju i obistinjuju tokom godina?
Vladan i ja smo hteli da Beogradski studio prati razvoj u svetu i da krene putem kompjuterizacije. Ekonomska situacija na Radio Beogradu – i u celoj zemlji nažalost – krenula je međutim nizbrdo, tako da nismo mogli to ostvariti. Za to vreme je EMS (Electronic Music Studio – nema veze sa EMS London) u Stokholmu bila vodeća ustanova u svetu za kompjutersku muziku. Tražio sam stipendiju od Švedskog instituta da bih mogao da provedem neko vreme na njihovom EMS-u. Odobreno mi je tri meseca 1984.Zatim sam ponovo tražio boravak na duži period, pa mi je odobreno tri godine, od 1985. Do 1988. U EMS-u sam i komponovao i razvio dosta softvera za elektronsku muziku. Posle isteka stipendije sam rešio da ostanem u Švedskoj i dobio posao producenta u Fylkingenu (http://fylkingen.se/). Nastavio sam sve vreme da komponujem i sviram, sve više u smislu 'real-time composition', onoga što se do nedavno zvala slobodna improvizacija. I Fylkingen je pružio idealnu okolinu za moja muzička stremljenja.
Ko su vaši saradnici ovom prilikom, o kakvom se zvuku radi, šta nas očekuje?
– Jedan spoj, naziva Composite, to jest sačinjen od više delova koji se preklapaju – jedna moja kratka elektroakustička kompozicija (3Z.3), eksperimentalni film od Novozelanđanina Karela Doinga, moj kratak solo koji prelazi u grupnu 'real-time' kompoziciju sa ansamblom Ex You iz Novog Sada. Imao sam zadovoljstvo da nastupam zajedno sa Ex You prošle godine u Novom Sadu – ishod je bio dobra muzika, tako da sam hteo ovim putem da produžim tu saradnju.
Komponovanje u „realnom vremenu“
– Danas sviram klarinet, basethorn, bas-klarinet, tenor saksofon, blok-flaute i diđeridu, a koristim i glas u sve većoj meri. Elektronska muzika je ostala važan deo mog rada, ali me trenutno najviše okupira 'real-time composition', improvizacija, u saradnji sa raznim muzičarima sličnih naklonosti, gde uostalom elektronika i kompjuteri igraju značajnu ulogu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
