Lagunin književni klub za prvi petak u septembru priprema razgovor o jednom od najznačajnijih savremenih kubanskih pisaca Leonardu Paduri i predstavlja biblioteku Bolero u okviru koje je objavljen njegov roman „Jesenji pejzaž“.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Koje su specifičnosti detektivskog romana u hispanoameričkoj književnosti, kako je nacionalna nagrada za književnost završila u rukama oštrog kritičara režima, na koji način Padura piše o kubanskom podzemlju, šta Hemingvej duguje ovo kubanskom autoru, govoriće večeras od 18 sati u kafe knjižari Delfi SKC Silvija Monros Stojaković, hispanistkinja, i Mina Kebin, urednica u Laguni.
Leonardo Padura je rođen u Havani 1955. Poznat je pre svega po seriji romana o detektivu Mariju Kondeu, prvobitno zamišljenoj kao tetralogija „Četiri godišnja doba“, čiji je deo i roman „Jesenji pejzaž“. NJegove knjige prevedene su na mnoštvo jezika i dobitnik je značajnih domaćih i međunarodnih nagrada („Kafe Hihon“, „Hemet“, „Rejmond Čendler“, „Premio de las Islas“ u Francuskoj, Međunarodne nagrade za roman „Casa de Teatro“, Nacionalne nagrade za književnost i Ordena za umetnost i književnost u Francuskoj, kao i priznanja „Princeza od Asturije“).
U „Jesenjem pejzažu“ Padura istražuje mogućnosti modernog noara. Tokom nasumične istrage prepune tragova, stranputica i manje-više osnovanih sumnji, autor oživljava hroniku jednog naraštaja – svog junaka komesara Marija Kondea i svog – primoranog da se uznemireno pita šta je bilo sa tolikim idealima. Tu je i maestralni portret jedne haotične i drage Havane, naseljene tajnama, skrivenim blagom i ne baš srećnim ljubavima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
