Žuboreći virovi zvuka

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Da su za čistu peticu – jesu, i te kako! Gudački kvartet Beogradske filharmonije (Jelena Dragnić, Vladan Lončar, Boris Brezovac, Aleksandar Latković), pet svojih upornih godina osvajanja visokog stadijuma kamerne svesti i delikatno probranog štiva, da se njime uspinje izazovnim visovima muzike bez i trunke ugađanja ikome, obeležio je u Sali svoje matične kuće, Beogradske filharmonije, pred probranom ali zaista i brojnom publikom, programom kojim bi mogla da se podiči ma koja ugledna koncertna dvorana. Gudački kvarteti Mocarta (KV 421 u de-molu), Mendelsona (op. 44 br. 2 u e-molu) i najzad Ravela (Gudački kvartet u Ef-duru), osvežili su ovaj trenutak zvuka u Beogradu 2016. svojim osobenim bojama, umetničkom predanošću i jednom naročitom britkošću četvoro muzičara, koji se očigledno i pouzdano kvalitetno, neprestano bave kako svojim instrumentima tako i svojim duhom i umom.

Da krenemo ipak redom, u pokušaju da dokučimo zašto je ovaj Gudački kvartet toliko jednostavno dobar. Uvodni Mocart može već da prilično pomogne u davanju tog odgovora. Jedan delikatan ritam, ali ne oveštao u svojoj tananosti, no naprotiv baš dirljivo rezak po oštrici brijača, potom otmenost izričaja ovde, premda i ona prevučena tamnim bojama koje svedoče o potaknutoj misli, za početak. Ovo delo, međutim, nije u verziji Gudačkog kvarteta BF satkano od tek kakvih konstrukcija interpretacije da se zadovolji strogost kritičara. Ne, ovo izvođenje vrvi od topline života, sa energičnošću prožetom nečim nalik prekrasnom glasu iz kakve arije, te zvuka toliko starinski divno ugođenog da je posve nepoznat i stran današnjici.

Potom već stiže Mendelson koji pršti od strastvenosti, čitava je to rasplesana simfonija umnogostručenih instrumenata, među kojima prva violina Jelena Dragnić čvrsto drži u svojim rukama lepotu iznedrenog zvukovlja. Slede jedan briljantni Scherzo, zatim ekspresivni Andante što pobuđuje sav filigran čula, da završni Presto agitato ponovo uzdigne uvis moć i usredsređenost , preko kojih se momenti visoke napetosti smenjuju sa onima duboke misaonosti.

Ali, ništa bez finalnog Ravela! Ta fontana boja i vibracija, nadnaravni pomicaji u ideji, ti žuboreći virovi zvuka koji proizvode utisak da to neki džinovski teremin treperi u zraku, ta jedinstvena divljačnost i čežnjivost u izrazu, pravo je živo majstorsko delo Gudačkog kvarteta Beogradske filharmonije. Nizovi prizora koji izleću napolje pod stotinama tona težina gudala, bacivši nas tako najedanput pravo u polja kolora svojom razblistanom oštroumnošću i žarkim srcem, sadrže tolike sečice uznemirenja i kretanja ka nečem neodoljivom i pogibeljnom u isti mah, da nam se pomućuje razum. Neverovatno delo u serioznom i nadahnutom čitanju talentovanih ljudi. Naše lično muzičko dostojanstvo bilo je na zapanjujućem remontu i nakon ovog tretmana povratilo staro dobro lice.