Kraj godine bio je kontekst za sumarume različitih kategorija, bilanse uspeha i stanja. Čini mi se da bi sa zavišću mogli da se referiramo na top izbor filmova i muzike koji su za Jutarnji uradili njihovi ugledni kritičari Nenad Polimac i Aleksandar Dragaš, nadovezujući se zaključkom da je najbolja uslovno rečeno domaća serija godine, temom i soundtrackom, bila „Crno-bijeli svijet“ – Gorana Kulenovića. Kako joj stoji u spojleru sinopsisa, priča je to o dve zagrebačke obitelji tokom osamdesetih. U banalnom poređenju nešto nalik njihovim „Grlom u jagode“ samo u drugoj, za pop kulturu bivše velike države možda i najvažnijoj epohi i u retro rediteljskoj estetici najpribližnijoj seriji „Smogovci“ koju smo voleli. Zapravo o Zagrebu ovde i danas je reč.
U trenutku kada gradonačelnik Beograda bilduje nominalnu turističku statistiku naše prestonice, bez dovoljne vremenske distance i sa procenama da je više desetina hiljada bugarskih turista trošilo 300 eura po danu u proseku, imamo paralelni primer grada, našeg večitog antipoda, koji je proglašen najboljom božićnom – tzv. advent destinacijom.
Izbor se dogodio na nivou cele Evrope i npr. u konkurenciji jednog Beča odnosno Strazbura i Ahena, koji su se našli na drugom i trećem mestu liste koja se zvanično zove „Best Christmas market 2016“, i u kojoj su glasale 101.703 osobe iz 176 različitih država svijeta. Elem, to je biračko telo Zagrebu dodelilo 29.901 glas. Besplatnim marketingom nadovezao se najtiražniji britanski tabloid Daily Mail, poručivši Englezima da zaborave Prag, ali iako se Turistička zajednica grada Zagreba oglašava i na beogradskim bilbordima, nedovoljno jasnom porukom „Advent u Zagrebu“, za moj lični Božić u hrvatskoj prestonici presudili su brojni razlozi, šlagvorta ima čak i inicijalno pomenutom crno-bijelom svijetu jer srpsko-hrvatski odnosi odavno nisu više samo taj spektar.
Štaviše, Zagreb je od Beograda preuzeo primat u SFRJ empatiji, nakon što smo naše emocije iživeli kada smo po stoti put odgledali i poslušali Belana, Rundeka, Džibonija, Valjak, a na drugu Severininu srpsku svadbu ostali potpuno rezistentni.
Kao neko ko je pet godina ispred UK Parobroda organizovao tzv. „Dane zagrebačke pop kulture“ i kome je na društvenim mrežama bezbroj puta postavljeno pitanje reciprociteta, moramda navedem nekoliko referentnih događaja bez presedana.
O publicističkoj promociji kapitalnog dela Latinke Perović već smo imali prilike da čitamo na ovim stranicama, netom pozorišni događaj sezone je premijera „Maratonaca“ Dušana Kovačevića u drugačijem čitanju Ive Milošević u Kerempuhu, kojoj je pored samog pisca prisustvovala zagrebačka kulturna elita.
U umetničkom paviljonu u parku Zrinjevac gostuje reprezentativna likovna zbirka iz novosadske kolekcije Pavla Beljanskog. I baš ispred njega na tzv. Tomislavcu esencija je tog ZG božićnog ugođaja, klizalište u formi parkovskih staza, sa dekorativnom i koncertnom rasvetom i brojnim kućicama gde možete piti kuvano vino ili što vam preporučujem da obavezno probate Badelov antik pelinkovac.
A kućice su se od nekadašnje ideje „Fuliranja u Tomićevoj“ proširile zapravo na ceo centar grada preko Jelačićevog trga do Cesarčeve i Kurelčeve ulice. Šta je smisao tih 2×2 (a ne iracionalno prevelikih beogradskih 5×5 metara) drvenih, belih punktova osveženja.
Gablec za prost svet, za zapravo najrasprostranjeniju nižu socijalnu klasu, koja takođe ima pravo na dojam 13. plate u srazu sa zagrebačkom aristrokratijom sa Špice koja se iz Bogovićeve i iz Čarlija preselila u monumentalni art deko – Johann Franck bivšu gradsku kavanu. Sada kada je hrvatsko-srpski carinski rat ne samo završen već i zaboravljen, a premijer Milanović od dela liberalnih glasača kažnjen zbog istog, mora mu se ipak odati priznanje da je ekonomski uspeh, koji nije samo 2,8 rasta BDP, u komparaciji sa Srbijom respektabilan. I kao što je Sanader i amnestiran i rehabilitovan do nivoa neprikosnovenog autoriteta, ekonomski pokazatelji da je turistička poseta tokom „adventa“ bila u proseku 56.000 posetilaca, sa oko 101.000 noćenja i prosekom od 123 eura dnevne potrošnje, mogli bi se post festum pripisati vladi premijera Milanovića.
Ili i Bandićevoj direktorki TZGZ-a Martini Bienenfeld, kojoj idu glavne zasluge za transfer turističke sezone sa leta u Dalmaciji na Zagreb za Božić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
