Započinje klađenje! Kad su se konačno umirili, sudija je spustio petliće na pod. Istog časa nasrnuše jedan na drugog. Posle žestokog kovitlaca i mnoštva raznobojnog perja koje je letelo na sve strane, crveni fajter završio je – bez glave! Masa ponovo skoči i vazduh proključa od ljudskih glasova, znoja i prašine. U bezbroj podignutih ruku belasaju se novčanice. Omanji čovek metlom čisti arenu, započinje druga borba pa peta, dvadeseta.
Poslednje veče odlazimo na obalu.
Šetamo tvrdim i utabanim putem koji vodi uz obalu, zavija levo, pored niskih kuća sa uzanim prolazima. Ispred njih su postolja za čamce, trščane ljuljaške sa naslonom privezane su na drvo sa velikom krošnjom. Sa njegovih grana vise nanizane školjke, crveni lampioni, dugački zvončići i trepere na toplom vetru. U podnožju stabla je nasukan čamac u kome sedi Zapadnjak preplanule kože i plavih očiju.
– Haj!, doviknu nam sa osmehom. „Dođite i sedite, mora da ste mnogo pešačili. Ovde prestaje plaža, dalje je džungla!“
Na trščanoj ljuljašci već je sedeo neko.
– To je Sali, majmun-beba. Zalutala, pa smo je uzeli i stavili u ljuljašku.“Sedoh. Sali mi skoči na krilo i zagrli me. Sisajući prst ubrzo zaspa“.
– Ja sam Čarli,!, pružio je ruku plavooki. Poslužio nas je pivom i seo na klupu. Gotovo istog trena kad sunce zađe krošnja iznad nas se pretvori u prelepi buket. Umesto latica pojaviše se stotine lelujavih tučkova ružičaste boje. Cveta samo noću. Pred zoru ih plima odnese ribama.
– Sve je ovde neobično, jedinstveno i magično, lagano kazuje Majkl gledajući u pučinu. „Zato sam i ostao, došao sam na odmor iz Nemačke. Tamo sam radio mnogo, imao sopstvenu fabriku i u njoj provodio od ujutru do uveče. Bio sam bogat, a nezadovoljan! Onog časa kad sam sleteo na Borakaj odlučio sam da ostanem. Zauvek. Na obali sam napravio kuću od trske i kupio čamac, ribario sam, a posle tri godine sam se oženio Filipinkom i dobio troje dece. Sad sam siromašan, a zadovoljan. Od ovog divnog naroda naučio sam da budem opušten, skroman i da se radujem malim stvarima. O novcu se na ovom ostrvu ne misli, more je oko nas i gladnih nema, narod je ovde srećan, istinski srećan Dakle, ukoliko vam nedostaje duhovno blagostanje, znate gde ćete doći. Na Borakaj!“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
