Svest o vremenu

Vihor i pometnja svakodnevnog života u Institutu učinili su da je, ne svojom voljom, nekoliko meseci prepustim zaboravu. Prilikom naredne, uobičajene posete zaposlenima u njihovim kancelarijama, ta slika se opet pojavila ostavljajući snažan utisak na mene, što je svojstveno samo velikim delima u muzejima. Kada je posetio Galeriju u Drezdenu, Gete je govorio o tome kako nas posmatranje istinskih umetničkih dela iscrpljuje i umara, jer sva naša čula bivaju izoštrena: pogled prodire dalje, sluh nam postaje istančaniji i gubimo svest o vremenu. Tada sam stupio u kontakt sa Migelom Sugasom, direktorom muzeja Prado. On je poslao jednu malu prethodnicu da učini prve procene i, kako su one bile veoma pozitivne, odmah sam mu poslao sliku. Na kraju sam se sa zadovoljstvom uverio da me intuicija nije izneverila. Delo je moglo da pripada nekom važnom španskom slikaru, moglo je da bude samo kopija ili pak da pripada nepoznatom autoru. Međutim, njegov autor je bio, ni manje ni više, nego Žorž de la Tur. Ugledan i cenjen slikar u XVII veku, pa potom zaboravljen, da bi mu u XX veku ugled bio ponovo definitivno vraćen. Reč je o slikaru od čijeg nam je opusa poznato pedesetak slika. Prado raspolaže samo jednim primerkom: Slepi svirač na verglu, koju je dobio krajem 1991. godine u okviru legata opštine Viljaeskusa. A da čudo bude još veće, naslikani biskup nije bio niko drugi do sveti Jeronim. Ovog sveca slikali su još neki veliki slikari, poput Direra (na jednoj od svojih najboljih grafika), Ribere, El Greka, Van Dajka. Skoro uvek su ga prikazivali ako asketu, nagog ili polunagog, ili u grubom suknu izatkanom od palme. Kada ga prikazuju kao savetnika pape svetog Damasa, onda ga vidimo kako blista u kardinalskom purpuru. Upravo tako je prikazan na našoj slici. Ali u oba slučaja, kako god da ga prikazuju, ima dugu bradu. Žorž de la Tur je naslikao svetog Jeronima na oba načina. U kardinalskoj odeždi kako čita pismo, kao na slici u Kraljevskoj zbirci Velike Britanije, koji veoma liči na našeg, mada je neko drugi bio model; ali, on je istovremeno naslikao i jednog skrušenog svetog Jeronima, sa ili bez kardinalskih atributa. Sveti Jeronim u Muzeju lepih umetnosti u Grenoblu, kao i onaj u Nacionalnom muzeju u Stokholmu su polunagi, drže kostret u desnoj ruci, a u levoj rustično raspeće. Na podu leži otvorena knjiga i nekoliko oblutaka koji su mu služili da se udara po grudima. Sem toga, na drugoj slici nosi crveni kardinalski šešir s ravnim obodom.

Odlomak iz knjige „Gradovi u kojima umine bol“. Prevod sa španskog Biljana Isailović. Izdavač: Arhipelag