„Zlatna lula“ sa stare granice

Ristovac je selo južno od Vranja. Železnička postoja uz pitomu moravsku ravnicu. Kuća Mitića. Kuća domaćinska. Dragoslav penzionisani bankar, sa dvojicom sinova goste dočekuje pored dva ozidana kazana iz kojih se dimi prepečenica, brendirana kao „Zlatna lula“.

Rakija koja je pravi južnjački brend. A pored kazana kotlić u kome se krčka čorbast pasulj sa svinjskim rebrima. Novinarska ekipa na „zadatku“ degustacije, ali ne ovogodišnje tek ispečene prepečenice već one od lane. Ekspediciju u Ristovcu predvodi bard vranjanskog ugostiteljstva Pera Dissko Kostić iz „Moravčeta“, a sa njime Radoman Irić, Dušan Đorđević, Zoran N. Dedin te potpisnik ovog zapisa.

– Ajde, sine, prinesi da se popije – veli Dragoslav sinu Slobodanu koji je diplomu ekonomiste već „unovčio“ u privatnom preduzeću koje proizvodi „Zlatnu lulu“. A uz rakiju, trljanica resko ljuta, sveži kupus tek toliko da gutljaji lakše klize. U dvorištu stotinak buradi sa sirovinom. Gosti nisu baš ovde da bi pripomogli, ali su svakako radi pića i mezetluka.

– Nema dana da nas ne poseti bar desetak komšija i prijatelja. Na čašicu razgovora i pića. Ima da se proba sve dok se pečenje na završi – veli domaćin Dragoslav. Osim rakije nudi domaće crveno i belo vino.

„Satljici“ koju zahvataju litar vina dobro dođu uz pasulj i vruću pitu zeljanicu. Gosti u pauzi pokušavaju da bar nešto shvate od zanata pečenja rakije, koja nastaje uz dosta muke, ali i zanatske preciznosti. Pored kazana je toplo. Stavljamo po koje drvo dok obrazi crvene od topline žara i gutljaja vina.

Mlađi domaćin Slobodan trčkara oko gostiju, nutka meze i piće ali i budno nadgleda očeve pokrete i sluša savete kako bi rakija bila što bolja, a „Zlatna lula“ postala istinski brend ovdašnjeg kraja u kome su nekada dominirali vinogradi i voćnjaci.

– Previše smo zapustili naša sela, pa po šljivu moramo i van Vranja, ali hvala bogu rodilo je ako ne ovde ono nedaleko odavde – veli Slobodan.

Gosti uz trpezu. Škljocanje aparata za podsećanje na pečenje rakije s jeseni leta gospodnjeg 2011. godine. Za prepričavanje i podsećanje. Za natpričavanje u zakasnelim kafanskim popodnevima pred zimom koja se bliži. Stvarnost koja se pretače u belešku za sva vremena. Za neke buduće požutele stranice, kao rakija kad je uhvati dugotrajna sedeljka u orahovom ili dudovom buretu. Izdaleka nema huka i sirene vozova koji prolaze kroz Ristovac. Ni Morava se na svom putu ne čuje.