Endeha

P { margin-bottom: 0.21cm; }Posle toga otišao je da pročita – da bude njen prvi čitač u Srbiji – Goldštajnovu knjigu o Jasenovcu koju je ovaj promovisao dve večeri ranije, u Zagrebu. Odmah pitam: da li bi držao taj (ne znam šta je? matine?) da je imao priliku da knjigu pročita ranije? Nemam, naravno, odgovor, ali imam osećaj da je ta knjiga rekla sve što je Hrvatima trebalo da se kaže, i da je okupljanje u beogradskoj Kinoteci bilo u neku ruku suvišno. Prosto, pogrešno, i pored toga što je malo toga u Vučićevom govoru bilo pogrešno: okupljanje i govor bili su pogrešni kao takvi. Hrvatska u više naših izbornih turnusa nije uopšte bila činilac izbornog procesa. Sad se kao ogromna lavina sručila usred ovog našeg cirkusa. Moram biti fer pa reći da je Srbija za to manje kriva. I da je Vučić, znam to pouzdano, ovo sećanje na NDH planirao daleko pre nego što su izbori zakazani. Ali, ono što je mogao da uradi to je da nađe drugi način da se oda dužna pošta žrtvama, i ukaže na taj strašan zločin. Nesrećna predizborna klima – opterećena manipulacijama – najnepodesniji je okvir da se jedno od najsloženijih pitanja Srbije, dakle pitanje Hrvatske, nađe eto na dnevnom redu. Svi su se, dabome, javili. U svom najboljem interesu, međutim, narod treba da reč da samo onima koji sa Hrvatskom hoće da idu putem sporazuma. To je pomalo idealistički, ali – što bi rekao Vilson – ako mi kažete da sam idealista, znam da sam Amerikanac.