Beli glas ponovo udara

Ostvaruje ta ideja bolje rezultate, prema istraživanju koje je za Danas uradila agencija ProPozitiv, od DS Bojana Pajtića. Nalazi se tik uz zbir sve tri stranke takozvanog proevropskog bloka – Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića i Nenada Čanka, odnosno tek nešto manje glasova ima od ekstremista SRS i desničara Dveri i DSS.

Jasno je, međutim, da motivi „belog glasa“, kada je nastao 2012. godine, sa namerom da kazni Borisa Tadića i njegovu ekipu, koja je u osmogodišnjoj vladavini izdala sve principe građanskog, demokratskog, antinacionalističkog i spremnog za suočavanje sa prošlošću dela biračkog tela, danas nisu identični. Takođe, ideja „belih listića“ nastala je kako bi kaznila LDP Čedomira Jovanovića, koji se od nastanka stranke, 2006. godine, drastično obogatio u narednim godinama, a zarad učešća u vlasti pravio kompromise upravo sa DS, strankom koja je odmah nakon ubistva Đinđića kohabitirala sa političkim kišobranom ubica predsednika vlade i DS.

U čemu je sličnost, a u čemu razlika. Za razliku od izbornog ciklusa 2012. godine, „beli listići“ se pominju samo kao značajan deo i faktor, sada već istorijskog procesa rušenja sa vlasti DS. Dakle, za razliku od tada, ne postoji u javnosti nijedna javna ličnost ili grupa građana koja artikuliše i promoviše takav način glasanja na predstojećim izborima.

Sličnost se, dakako, nalazi u činjenici da opozicija za pune četiri godine, dakle – Tadić, Jovanović i ostali koji se nameću i dalje u političkom životu kao lideri – nije odustala od tih svojih sujetnih predstavnika i smestila ih u istoriju, nudeći neke nove ljude, koji ne nose teret ružne prošlosti. Međutim, postoji verovatno i onaj deo biračkog tela koji ne prepoznaje svoje političke afinitete u goreopisanim karakteristikama ideje „belih listića“, već imaju neke sasvim druge razloge, koji se, pretpostavlja se, mogu svesti na to da su im se svi političari jednostavno smučili. Kao što je rekao onaj čovek Vučiću – predsedniče, narod ti je gladan!