Nikada se ni u jednoj predizbornoj kampanji, od ubistva Zorana Đinđića, nije toliko spominjala politička pozadina atentata. I to je, sa stanovišta javnog interesa, ogroman napredak. Problem je, međutim, što ta priča ne proizilazi iz političkih programa učesnika izbora, već dolazi iz Brisela, kao uslov za napredak u pregovaračkom procesu.
Iako je, bez svake sumnje, otkrivanje političkih nalogodavaca ubistva premijera, odnosno njegove politike i svih posledica koje bi ona prouzrokovala u društvu, vrhunski prioritet – nijedna stranka nije taj čin stavila u svoj predizborni program.
Razumljivo je da to nije učinio DSS, ili Nova Srbija Velimira Ilića, odnosno bilo bi krajnje čudno da na tome insistira recimo Nebojša Čović (Ćoki), pa i Đinđićevi politički protivnici iz devedesetih – socijalisti ili naprednjaci, ali zbog čega ta tema nije prihvatljiva kao glavni prioritet ni Draganu Đilasu, ili pak Borisu Tadiću. Čedomir Jovanović će, kada ga pitate o tome, reći da to jeste nužno i da bi trebalo ispitati slučaj, ali neće na tome insistirati onoliko koliko ta tema zaista zaslužuje (kao da je ta tema demode).
Tadić je nakon kohabitacije sa Koštunicom, čini se, stavio javnosti do znanja šta misli o tome da li bi trebalo ispitati političku pozadinu. Potom je proveo toliko godina na vlasti bez ikakvih naznaka da ga politička pozadina ubistva uznemirava u bilo kom smislu. Nakon podnošenja krivičnih prijava protiv Vojislava Koštunice, Velimira Ilića, Nebojše Čovića, Ace Tomića i drugih, zaustavio je proces rečima da nema dokaza. Za sve to vreme, njegov najbliži saradnik bio je Dragan Đilas, nije se takvom stavu protivio, niti je recimo napustio stranku u znak protesta. Mislite da bi to bilo preterano?
Pa, ne, jer kada se jednom bude razrešila misterija zvana politička pozadina i kada se budu identifikovali svi motivi zataškavanja i opstrukcije celog slučaja, dogodiće se revolucija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
