Hedvig Morvai: EU rizikuje svoju budućnost zatvaranjem granica

Trenutno smo svedoci rasta desničarskog populizma i razvoja nacionalističkih tendencija svuda po EU koja umesto ujedinjena pojavljuje se kao grupa država koje su opasno udaljene i strane, kaže u razgovoru za Danas Hedvig Morvai, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, odgovarajući na pitanje da li su Zapadni Balkan i EU u stanju da se izbore sa izazovima koji se odnose na migrantsku krizu.

Morvai, čijoj organizaciji je nedavno uručeno priznanje „Šampion regionalne saradnje“, konstatuje da EU „rizikuje svoju budućnost zatvaranjem granica, a nažalost čini se da još uvek ne postoji alternativni plan za rešavanje migrantskog pitanja oko kojeg se članice mogu sporazumeti“.

* Francuski parlamentarci su prilikom nedavne posete Beogradu poručili da Srbija može da postane „dobar đak Balkana“. Šta je potrebno da Srbija to postane?

– Srbija je učinila veliki napredak da bi ispunila brojne zahteve i kriterijume kako bi ušla u EU, i to je vrla česta ocena zvaničnika iz EU institucija i država članica. Srbija može da se pokaže „kao dobar đak“ sa Balkana, jer to i jeste, dobar đak u ispunjavanju zahteva i očekivanja Evropske unije. To se odnosi na pregovore sa Prištinom, na celokupnu spoljnopolitičku retoriku naše vlade i odgovor na migrantsku krizu. Međutim, preduslov je da se zaista radi na jačanju institucija, na punoj vladavini prava i da se istinski provodi borba protiv korupcije sa nultom tolerancijom. Recimo, Narodna skupština usvojila je 1. jula 2013. Nacionalnu strategiju i Akcioni plan za borbu protiv korupcije 2013-2018, ali je Vlada, iako je sam premijer koordinator, ne sprovodi već se posvetila izradi strategije i plana kakav je potreban za otvaranje poglavlja. Ako se države regiona trude da ispune zahteve EU, a unutar samih država građani nemaju od toga nikakav boljitak za sebe, ako je sistem korupcije čak ojačao a država u toj borbi oslabila, jer se pokazalo da je svejedno ko je na vlasti ili je vremenom još gore, pošto je manje skriveno, onda je pitanje šta zaista znači biti dobar đak?

* Izjavili ste da se „region pretvara da se integriše, EU se pretvara da se širi“. Šta je preduslov za istinsku integraciju regiona u EU?

– Neophodno je promisliti trenutni proces EU integracija i osmisliti novu dinamiku koja zaista može da pomeri region u pravcu bržeg približavanja članstvu u EU. Neki napori su već učinjeni u tom smislu, ali strategija EU za proširenje na Zapadni Balkan mora da uzme u obzir da perspektiva koja je obećana u Solunu 2003. godine postaje sve bleđa a izazovi sa kojima se region suočava u značajnoj meri menjaju uslove koji određuju dinamiku reformi i usklađivanja sa EU standardima. S druge strane, države regiona moraju ozbiljno da se usmere na stvarno i održivo rešavanje vrlo kompleksnih problema koji predstavljaju ozbiljne prepreke u razvoju i stabilizaciji. Ocena je da se većina ovih država suočava s problemom sistemske korupcije, slabe državne institucije su zarobljene u mreži nepotizma a netransparentan način donošenja političkih odluka dovodi do nepoverenja u politički sistem i do nedovoljne podrške za ključne reforme. Teška ekonomska situacija, ugrožavanje slobode medija i uopšte proces nazadovanja u razvoju demokratskih principa nas sve više udaljavaju od suštinskih promena i ispunjavanja uslova za članstvo u EU. U tom smislu, nekad se čini da EU, s jedne strane, insistira na strategiji prema regionu koja se sve više pokazuje kao nedovoljna, a region sa druge strane u mnogim slučajevima demonstrira formalnu i deklarativnu ali ne i stvarnu spremnost za promenama, i tako se stvara slika da je postignut konsenzus, gde su se obe strane zadovoljile datim stanjem bez stvarne želje da se proces ubrza.

„Nepredvidivost pregovora Beograda i Prištine“

*Kako ocenjujete trenutne odnose Beograda i Prištine, ima li nade u kakvu-takvu normalizaciju i primenu dosadašnjih sporazuma?

– Naravno da ima nade da će se jednom odnosi Beograda i Prištine normalizovati, ali za to postoje ključni preduslovi kao što su rukovođenje EU tim pregovorima i jasna podrška SAD sporazumima koji se postignu. Osim toga neophodna je obustava zloupotreba pregovaračkog procesa u unutrašnje dnevnopolitičke svrhe. Još uvek ne shvatam niskost upotrebe nekih postignutih sporazuma u Briselu nakon čega učesnici pregovora objavljuju „pobedu od 5:0“ ili „ponižavanje protivnika“. Ne samo da nije korektno već je i opasno, jer time ne grade atmosferu za dalje pregovore i stabilizaciju odnosa a uz to navode ekstremne snage svojih naroda na nasilje. Trenutna situacija je istorijski nepredvidiva zbog migrantske krize, zbog teškog ekonomskog stanja u regionu, ali i zbog međunacionalne napetosti u Makedoniji.