Kvote nisu dovoljne

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Manjine, uključujući žene u manjinskim zajednicama imaju pravo da učestvuju u odlučivanju pogotovo o pitanjima koja ih se tiču, u svim aspektima javnog života. U mnogim zemljama, pa i u našoj, žene – pripadnice nacionalnih manjina su podzastupljene u odlučivanju, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, kao posledica diskriminacije žena u većinskoj, ali i njihovoj, manjinskoj zajednici. Mnoge pripadnice manjinskih zajednica suočavaju sa teškoćama čak i u ostvarivanju prava da biraju, zbog jezika kojim govore, čime im je otežan pristup informacijama o izbornom procesu i kandidatima/kandidatkinjama, ili pritiska porodice kako da glasaju. One koje odluče da budu deo izbornog procesa, suočavaju se sa kritikama sopstvene zajednice ili porodice zbog pokušaja ulaska u „muški“ svet politike, ili osporavanja njihovih sposobnosti za takve uloge, a posebno sa predrasudama u pogledu sposobnosti za liderske pozicije, što pogađa i žene u „većinskoj zajednici“, čemu doprinosi i nespremnost političkih partija da konkretnim merama podstiču ženske liderske mogućnosti.

Uvođenje kvota za manje zastupljeni pol nije dovoljno jer one ne moraju obavezno da dovedu do povećanja broja žena iz manjinskih zajednica u izabranim telima, što potvrđuje i površan pogled na izborne liste političkih partija, osim onih koje su podnele političke partije nacionalnih manjina, na kojima ih je po sili zakona trećina.

Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana (uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji) uoči izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina 2014. godine pokazalo je da su žene u manjinskim zajednicama motivisane za učešće u odlučivanju, pre svega da bi unapredile rad ovih tela i položaj svoje nacionalne zajednice. Iako su kvote omogućile da žene dobiju priliku da pokažu svoju stručnost, više od polovine intervjuisanih žena i muškaraca smatra da one smanjuju mogućnost da budu izabrani najsposobniji. Više od 40 odsto učesnika/učesnica istraživanja tvrdi da žene ne žele da se bave politikom i da ih na to ne treba primoravati. Šta se promenilo povećanjem broja žena u članstvu nacionalnih saveta? Pre svega, unapređena je kultura međusobnog ophođenja i povećana efikasnost i stručnost rada saveta. Žene su vidljivije u procesima odlučivanja, usvojile su liderske veštine, imaju više samopouzdanja, a viđene su kao one koje umeju da se izdignu iznad stranačkih interesa, da prepoznaju zajedničke ciljeve, da se dogovore i tako doprinesu drugačijem donošenju odluka. Muški lideri ih opažaju kao odgovorne, detaljne, analitične, profesionalne i uporne da nađu nova, drugačija rešenja. Zanimljivo je da one sebe ne doživljavaju kao liderke iako ih zajednica vidi kao nekog ko ima moć i sposobnost da rešava svakodnevne probleme građana/građanki.

Šta treba da nas brine? Žene su još suočene sa otvorenom ili prikrivenom dominacijom muškaraca i umanjivanjem njihovog doprinosa. Ključne odluke u nacionalnim savetima i dalje se donose neformalno, u uskom krugu, uglavnom muških lidera koji sa članstvom ne dele sve informacije. Zabrinjava i to da je više od 90 odsto intervjuisanih u pomenutom istraživanju izjavilo da su žene manje uspešne od muškaraca u nekim poslovima, a 75 odsto da je za ženu najvažnije da bude dobra supruga i majka.

Članice nacionalnih saveta još nisu svesne da li i na koji način da zastupaju interese žena u svojoj nacionalnoj zajednici, ali značajno je što misle da ličnim primerom mogu da doprinesu da se veći broj žena uključi u procese odlučivanja, jer procenjuju da je to za njih kao grupu važno. Žene ne treba da zastupaju samo tzv. ženske interese, niti je njihova prisutnost na mestima odlučivanja jemstvo da će oni biti zastupani, ali je sigurno da ukoliko ne učestvuju u donošenju odluka, ti interesi neće biti zastupani, a neki društveni problemi neće biti osvešćeni i rešavani. Zato je za naše društvo važno istrajavanje na primeni kvota kao najpouzdanijeg instrumenta za osiguranje zastupljenosti žena, ali i dosledno podsticanje ženskog liderstva i stvaranje koalicija.

Autorka je zamenica za ravnopravnost polova – Pokrajinski zaštitnik građana