Mojović: Umesto Đinđiću podignut spomenik Principu

Bilo je neophodno da se oko te inicijative usaglase pre svega, stranke na vlasti, ali i predstavnici drugih političkih stranaka koje su imale predstavnike u Skupštini grada, kako ova inicijativa ne bi bila samo stranačka i kako se ne bi stvarale nove političke podele oko imena i dela Zorana Đinđića. Konačno, u julu mesecu te godine na sednici Skupštine grada doneta je odluka o podizanju spomenika. Formiran je Odbor za podizanje spomenika u koji su imenovani predstavnici svih stranaka, osim DSS koja je bila protiv, a ja sam imenovana za predsednicu Odbora, kaže za Danas Gorica Mojović, funkcionerka Demokratske stranke.

Ona podseća da je nakon početka rada Odbora za podizanje spomenika dogovoren redosled poteza: izbor lokacije, raspisivanje konkursa za idejno rešenje spomenika, izbor članova stručnog žirija za izbor idejnog rešenja…

„Odbor je doneo odluku da se obrati glavnom gradskom arhitekti sa molbom da predloži moguće lokacije. Kao predsednica Odbora bila sam sve vreme u kontaktu sa glavnim gradskim arhitektom koji je od nadležnih gradskih službi pribavio podatke o mogućim lokacijama. Jedna od ponuđenih lokacija bio je i prostor u Finansijskom parku koji se nalazi između zgrade Vlade Srbije i objekta u kome je Ministarstvo finansija. Gradski arhitekta, član Odbora Zoran Alimpić i ja obišli smo taj park i zaključili da bi to bilo najpogodnije mesto za spomenik. Blizu je mesta gde je Đinđić ubijen, jasno se vidi ulaz u zgradu Vlade. Uz svu simboliku koje je to mesto nosilo, bilo je pristupačno i posetiocima i zvaničnicima koji bi dolazili u Vladu i želeli da odaju počast Zoranu Đinđiću. Nas troje smo se tada dogovorili da o ovoj ideji nikoga ne obaveštavamo, dok Odbor ne donese zvaničnu odluku.Ta odluka nikada nije doneta, niti je ideja o lokaciji za spomenik ikada razmatrana, jer jepočetkom 2014.došlo do „prekomponovanja“ vlasti u Beogradu i smene Dragana Đilasa“, ističe Mojović za Danas.

Prema njenim rečima, usledili su potom i izbori za gradsku skupštinu, formirani su i novi organi, pa i komisija nadležna za podizanje spomenika i imenovanje naziva ulica.

„Ta komisija je ubrzano počela da donosi odluke ne samo o promeni naziva ulica, već i o podizanju spomenika. Imam utisak da je u Beogradu za dve godine postavljeno više spomenika nego u prethodnih dvadeset godina. Samo se spomenik Zoranu Đinđiću nije više ni pominjao.

Prošle godine srela sam Gorana Vesića na proslavi u jednoj ustanovi kulture i podsetila ga na tu odluku, računajući da će posebno on imati osećaj obaveze jer je svojevremeno bio blizak saradnik Zorana Đinđića. Tada sam ga obavestila i o mogućoj lokaciji i o razlozima zašto bi ona bila najbolja. Pokazao je veliki entuzijazam oko te ideje. Nemalo sam bila iznenađena kada relativno brzo nakon ovog razgovora saznala da je Skupština grada donela odluku da se u Finansijskom parku podigne spomenik Gavrilu Principu. Bilo mi je čudno i to što je prvobitna odluka, koja je čak bila i upućena odbornicima na usvajanje da se spomenik Gavrilu Principu postavi u ulici koja nosi njegovo ime, bukvalno pred samo zasedanje Skupštine promenjena i Princip je postavljen u Finansijskom parku“, napominje sagovornica Danasa.

Ona ističe da nije „sklona nikakvim teorijama zavere, ali definitivno, spomenik Zoranu Đinđiću nikad neće moći da bude postavljen na mestu koje je bilo najbolje“.

„Ne samo zato što nije dobro gomilati spomenike na relativno malom prostoru (tu se nalazi i spomenik Knezu Milošu, odnosno Takovskom ustanku), već pre svega zato što bi bilo krajnje neprimereno Đinđića postavljati u blizini spomenika mladiću koji je izvršio atentat na jednog vladara. Omraženog vladara, vladara koji je bio smetnja patriotskim težnjama pripadnika „Mlade Bosne“. Imam nadu da će Zoran Đinđić kad tad dobitispomenik u Beogradu. Zoran Đinđić bio je predsednik Vlade Srbije, u njegovom ubistvu učestvovali su predstavnici državnih formacija. Ova država, ako jeste prava država ima obavezu da pokaže poštovanje, ne samo prema liku i delu Zorana Đinđića, već i poštovanje prema čoveku i prema instituciji predsednika Vlade Srbije“, zaključuje Gorica Mojović za naš list.