Most

Srbija je u fazi sanaderizacije. Uspeh sanaderizacije bi Srbiju trebalo da približi upravo Hrvatskoj, najvažnijem susedu i najrazvijenijem od nama najbliskijih naroda. „Demokratska“ opozicija, međutim, Vučića i SNS gura prema Šešelju, umesto prema Briselu. A Hrvatska je prva i najvažnija stanica Srbije prema EU. Opozicioni lideri deluju kao dosadne, pokisle prznice, i sitne duše. CESID samo SPS-u daje trenutnu projekciju rasta do 13 odsto, a strankama i koalicijama „demokratskog bloka“ (kojima je glasove delom „otkinuo“ Radulović) svega 2 puta 5 odsto. Gde je nestao deo onih koji su na predsedničkim izborima glasali za Tadića, ili onih koji su 2003. podržavali akciju Sablja? Da li su, u međuvremenu, pod pritiskom medija i društvenih mreža, takođe odlutali u sivu zonu teorija zavera, rusofilije, političke religije? Da li Šešelj govori ono o čemu većina u Srbiji misli, složeno je pitanje. SNS se suočava s teškoćom da privuče „demokratske“ birače, pošto je medijima prepustila da biračko telo zasipaju smećem, ne obazirući se na sudbinu DS-a koji je, tragajući za novim biračima, činio isto. „Oslobađanje Šešelja u Hagu do te mere će biti vetar u leđa njegovoj SRS da ćemo se ponekad pitati je li sada spas glasati za Vučića, ako on bude nastavio da se predstavlja kao Šešeljev protivnik“, izjavila je prof. Vesna Rakić Vodinelić za RSE. Nije pomenula odgovornost svoje koalicije za skromnu podršku biračkog tela, niti za negativnu kampanju čiji je ishod potencijalno destruktivan.