Na nacionalno pokrivenim TV kanalima oglašavaju se samo četiri političke opcije: SNS, SPS, SRS i DSS-Dveri. Ubedljivo najprisutniji naprednjaci odustali su od prve, izuzetno ambiciozne i neprimereno dugačke reklame sa Goncićem. Na prvom mestu u predizbornom bloku sada se smenjuju dva spota sa onim čuvenim VIP ličnostima koje je Vučić uspeo da regrutuje u promotivne svrhe, kao i jedan u kome se odlazeći premijer direktno obraća kameri, odnosno gledaocima.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
Sasvim neočekivano, ovaj treći zapravo je najgori. Sve u reklami solidno je snimljeno i izmontirano, ubačen je čak i neki arhivski materijal. Pomenuta insertacija je, međutim, izvršena bez ikakve napredne intervencije, pa dolazi do primetnog, estetski neprihvatljivog narušavanja vizuelne strukture. Slična stvar događa se i u spotu SPS, samo što je njihova reklama očigledno niskobudžetna i manje ambiciozna, pa se ovakvi propusti doimaju prihvatljivijim.
Vratimo se, međutim, spotu SNS. Sam Vučić ne izgleda onoliko čilo i samopouzdano kao što smo navikli. Čini se da izbor garderobe nekako ne paše i da u najvećoj meri doprinosi opštem utisku metiljavosti. Tekst reklame je, takođe, previše patetičan i neodređen. Govori se o toj nekoj borbi u koju smo svi uključeni, o padovima, porazima i imperativu da se nastavi dalje do krajnje pobede. Sve u velikoj meri podseća na ratne govore Vinsenta Čerčila, ali sa nekom deklarativnom odlučnošću, bez jasne definicije problema i bilo kakvih konkretnih rešenja. U jednom trenutku mi pada na pamet da Vučić zapravo aludira na ratne poraze, da treba da nastavimo da se borimo, sve dok ne pobedimo (ili nas ne bude). I svaka dlaka na mom telu se uspravlja i koči. Nije, smirujem sebe, toliko lud. Sva ta patetika i mesijanske projekcije, sada me, međutim, znatno više uznemiruju. Gde se to kod Vučića, zapravo, završavaju iskrena uverenja, a gde počinju pretvorničke kalkulacije?
Što se VIP promotera tiče, statistika pokazuje da reklame sa javnim ličnostima danas ostvaruju učinak ispod proseka. Savremeni potrošači, naime, shvataju da se radi o plaćenom angažmanu, te ovakvo oglašavanje doživljavaju kao prevaru. Ne tvrdim sada da su Lazanski, Obradović ili Jovanovićeva dobili honorare. Profitiraće, svesni smo, na druge načine. Već i sam poslanički mandat predstavlja izuzetno vrednu kompenzaciju.
Evidentno je, međutim, da neki od njih čitaju tekst sa telepromptera (popularno nazvanog „idiot“). Jeste da su izjave previše pompezne i neprirodne, ali to je samo par rečenica. Nisu li ih mogli naučiti napamet?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
