U predizbornom spotu LSV dve ruke, muška i ženska, pantomimom ilustruju apstraktnu naraciju o Vojvodini na način na koji je vide ligaši. U pitanju su opšta mesta: mir, sreća, sloga. Ali to je, bože moj, predstavljeno kao „odlična ideja“, prezentovana u cilju privlačenja gledaočeve pažnje, navodeći istog na akciju „dizanja glave“.
Nije mi baš jasno zbog čega se ova reklama emituje preko preskupih nacionalno pokrivenih televizija. Istina je da i Vojvođani gledaju pomenute kanale. Sa druge strane, pak, trebalo bi imati u vidu da ideje vojvođanskog autonomaštva sigurno neće biti blagonaklono prihvaćene u ostatku Srbije, gde će emitovanje pomenutog spota direktno potvrditi Vučićeva i Vučićevićeva naklapanja o pretećoj destabilizaciji države. Zakulisni dil, nehaj ili nešto treće? Sve je moguće.
Promotivni napori Nenada Čanka nikada nisu kontraproduktivni ali, po pravilu, nisu ni dovedeni do zavidnog nivoa uobličenosti i jasnoće. Kod njega, zapravo, kao da je uvek prisutna određena dvosmislenost. U širem okviru, nije bespredmetno zapitati se da li politički aktivizam LSV zaista treba da dovede do povećanja vojvođanske autonomije ili se jednostavno radi o društveno prihvatljivoj apsorpciji secesionističkog sentimenta? Analizirajući promotivne sadržaje, sklon sam opredeljivanju za potonju pretpostavku.
Iako se slogan „digni glavu„ doima buntovničkim – prateći TV spot ide ka tome da ovakav prijem zapravo anulira. Isto tako, na sajtu LSV postavljen je krajnje neobičan džingl „Doći će dan„. U pitanju je himna pokreta, a možda i neke buduće Vojvodine, nikad se ne zna. Neverovatno je, međutim, u kojoj meri pomenuta pesmica podseća na nacistički napev „Sutrašnjica pripada meni„ iz filma Kabare. I melodijski, i tekstualno, pa čak i aranžmanski – paralela je više nego očigledna. Teško mi je da poverujem da solidno obrazovanom Čanku ili nekoj drugoj osobi iz Lige ova činjenica baš nikada nije zapala za uho. Da ironija bude veća, za pomenutu je pesmu vezano sijaset kontroverzi. Za potrebe filma, a u duhu nemačkog narodnog napeva, napisali su je Džon Kander i Fred Eb. Autori, etnički Jevreji, van svakog očekivanja i logike, bili su optuženi za antisemitizam, dok je pesma postala rado izvođena na konvencijama supremista i sa neslućenim entuzijazmom obrađivana od strane profašističkih rok bendova. Na sajtu Lige je, za ime boga, postavljena čak i pank verzija džingla, čineći pomenutu paralelu još očiglednijom. Mora da je Čanku, ili nekom visokorangiranom saradniku, izuzetno zabavno da se poigrava ovakvim stvarima, postavljajući tačkice koje treba povezati da bi se rešila zagonetka.
(nastaviće se)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
