Pre neki dan jedan list upita se gde li je u izbornom procesu predsednik države Tomislav Nikolić. Nikolić je omiljena meta tih novina, pa su, koliko sam razumeo, i sad išli da ga nešto zavitlavaju. Koje su novine u pitanju ja vam neću reći, nije to za ovo što hoću da kažem ni preterano bitno. Bitno je njihovo strašno strogo pitanje: gde si, dakle, predsedniče Nikoliću, što si se zavukao u mišju rupu?
P { margin-bottom: 0.21cm; } Pitanje je, dabome, sugestivno, i hoće ono samo da pruži i odgovor, taj da je predsednik nevažna pojava u šturmu i drangu koje predvodi jedan drugi, veći i značajniji predsednik. Priznaću (mada mi to priznanje niko ne traži) da mi je ta vrsta hrabrosti, da se na ovaj način kritikuje predsednik države, odvratna, i to još od onoga časa kad je sukob između njega i predsednika vlade postao vidljiv i golim okom. Umesto kolovođe gađa se u keca, umesto na pravu, i jedinu, adresu, poruke se šalju na sporednu. Ta tobožnja hrabrost da se govori u brk skoro svašta nekome ko nije skoro ništa, pokazala je brzo svoje lice, i sa svakim novim potezom postajala je sve komičnija. Prozivanje za izbore bilo je baš takvo. To je govor ne u ime nezavisnog i kritičkog mišljenja nego govor za račun i po nalogu novoga Bruta. Prevali, brajko, neku protiv njega, pa onda pravi predstavu sa onemoćalim Cezarom! Toga nema. Nikolićeva neutralnost u izbornom procesu zato je dobra stvar, čak i ako je, kao što izgleda da jeste, prisilna. Iz tog svoga položaja (iz tog svoga poraza) mogao bi on učiniti, naime, i nešto više nego da samo bude mumija koju je žalosno gledati sa Vučićevim povezom preko usta: mogao bi, eto, biti nadzornik nad jednom procesom koji vapije za nadzorom. Ako bi mene pitao, nema šta da čeka. Za početak: oteraj, predsedniče Nikoliću, policiju sa birališta. A onda, dalje, redom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
