Propagandni rat

U Srbiji, međutim, ovaj nalaz Danasovog istraživanja visoki funkcioner SNS je nazvao vrstom propagandnog rata. Cilj je, kako tvrdi, želja da se građani uljuljkaju idejom da je sve gotovo, jer će SNS osvojiti ogroman broj glasova, te da zato i ne izlaze na izbore. Ništa od izjave tipa da tako veliki nalaz, ako je tačan, pokazuje da građani uviđaju koliko je politika SNS dobra ili nešto slično. Štab naprednjaka ima jasnu strategiju zašto se umesto blagog trijumfa insistira na dizanju tenzije, a to je za SNS sve poraz sem natpolovične većine. Pošto će se, jeli, svi ujediniti protiv njih, iako je to politička fantastika.

I još više, to nije samo izborna strategija, to je negiranje višepartizma. U politiku se uvodi iracionalni element – kako su svi potencijalni zaverenici spremni na verolomstvo, odnosno i da sadašnju koaliciju sa SNS, poput socijalista, razvrgnu. Iracionalni, zato što posle izbora prave vladu oni koji to mogu. Racionalnije je da je lakši dogovor između jedne velike i jake partije i jednog manje stranke, neke koja je recimo srećna zbog prelaska cenzusa. Nego između pet ili šest takvih manjih.

Po SNS je, međutim, ovo drugo lakše, i to je potpuno iskrivljena teza da matematika nije politika. Matematika nije politika u tom smislu da druga stranka po veličini nije prvi poželjan partner za prvu jaku stranku jer će tražiti više ministarskih mesta. Poželjan je onaj manji, ili što manji partner, sa kojim može da se dosegne natpolovična većina, ali čija će politička „cena“ u broju mesta u Vladi varirati upravo od snage te druge veće, ili ostalih partija. Što više mogućih malih partnera, to je njihova cena manja, dakle. Situacija je i sa te strane povoljna da ne može biti povoljnija po naprednjake. A to kad se pozivaju na propagandni rat, građanima treba da predstavlja neku vrstu alarma. Jer, ako ova politička matematika „svi protiv nas“ ne prolazi test realnosti, to znači da taj test ne prolazi ništa drugo što SNS nudi.