Rehabilitacija Draže Mihailovića oživela ideološke sporove

Sud je, prema rečima sudije Trešnjeva, na osnovu podnetih dokaza ocenio da je reč o „ideološkom i političkom procesu“ zbog čega je usvojio zahtev za rehabilitaciju – poništio presudu iz 1946, koja se tiče Dragoljuba Mihailovića i ništavnim proglasio sve pravne posledice te presude. Kada je Trešnjev izgovorio da se „Dragoljub Mihailović smatra neosuđivanim“ sudska sala podigla se na noge, a aplauz je trajao nekoliko minuta. Na sedištima su ostale samo članice nevladine organizacije Žene u crnom, koje su iz bezbednosnih razloga bile smeštene u prvom redu.
Sudija Trešnjev je naglasio da se završeni proces bavio isključivo pravnom ocenom suđenja Mihailoviću, a ne pitanjem da li je on ratni zločinac ili ne. Takođe je rekao da ovo nije rehabilitacija Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta, koja je delimično već ostvarena zakonom o izjednačavanju njihovih prava sa pravima učesnika NOV.
U obrazloženju odluke sudija Trešnjev naveo je da je sud utvrdio da postupak protiv Mihailovića nije bio fer i korektno sproveden, jer po standardima tadašnjeg, a ni sadašnjeg prava nisu poštovana prava okrivljenih. On je rekao da osim što nije imao fer postupak, proces protiv Mihailovića je bio politički obojen, jer su se predstavnici izvršne vlasti mešali ne samo u sam tok postupka već učestvovali u donošenju ključnih odluka i meritorno odlučivanje. Pozivajući se na dokumenta i kasnija svedočenja učesnika u suđenju generalu Mihailoviću, Trešnjev je pomenuo visoke državne i funkcionere KPJ Josipa Broza, Aleksandra Rankovića, Milovana Đilasa i Edvarda Kardelja.
On je nabrojao sve pravne prestupe u istražnom i sudskom procesu Mihailoviću, na osnovu kojih je Sud utvrdio da je sporna presuda doneta u „nezakonitom procesu iz političkih i ideoloških razloga“. Između ostalog, utvrđeno je da su branioci tokom celog suđenja uspeli smo pet puta da kontaktiraju Mihailovića i to u prisustvu organa vlasti, ne postoji zapisnik sa suđenja, osuđeni nije mogao da izabere odbranu u fazi istrage, onemogućen mu je uvid u optužnicu, vlast je odbila sve zahteve za svedočenje u Mihailovićevu korist, odbrana je imala rok od samo osam da da se upozna sa 2.155 strana o istražnom postupku i optužnici, suđenje je samo formalno sprovedeno, žurilo se da se završi što pre, a o sudskom toku odlučivali su ne samo vrh KPJ nego i komunističke partije Bugarske i SSSR, Informbiro.
Saopštavanju odluke o pravnoj rehabilitaciji generala Mihailovića juče nije prisustvovao Vojislav Mihailović, koji je 2006. podneo zahtev za rehabilitaciju, kojem su se posle priključili akademik Kosta Čavoški, Srpski liberalni savet, profesor Smilje Avramov, udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog terora, kao i pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, NIP Pogledi, Srpska liberalna stranka. Sudski proces počeo je 17. septembra 2010. Prvim sudskim većem predsedavao je sudija Aleksandar Ivanović. Predmet je početkom ove godine dodeljen sudiji Trešnjevu, kada se u proces uključio i pravni savetnik predsednika Srbije i profesor Pravnog fakulteta Oliver Antić kao zastupnik Udruženja Jugoslovenske vojske u otadžbini 1941-1945. u Beogradu.
– Očekivao sam pozitivnu odluku jer su svi dokazi vodili u tom pravcu da je general Mihailović osuđen iz ideoloških i političkih razloga, što je i Sud uzeo u obzir – kaže za Danas advokat Zoran Živanović, koji je od 2010. zastupao podnosioce zahteva za Mihailovićevu rehabilitaciju.
Prema njegovim rečima, odlukom o rehabilitaciji generali Mihailoviću se vraćaju sva građanska prava koja su mu bila oduzeta presudom iz 1946, što se odnosi i na konfiskovanu imovinu, čiji povraćaj Mihailovićevi naslednici mogu da traže. Advokat Živanović je kategoričan da posle jučerašnje odluke o rehabilitaciji bilo kakvo ponavljanje sudskog procesa nije moguće.
– Da bi se pokrenuo krivični postupak, prvi uslov je da je optuženi živ. Zakoni o krivičnom postupku doneti posle Drugog svetskog rata nisu dozvoljavali ponavljanja procesa koji su završeni do 1953, osim po zahtevu javnog tužioca. Tek Zakonom o rehabilitaciji iz 2006. to pravo je dato za slučaj osuđenih iz ideoloških i političkih razloga – objašnjava advokat Živanović.

Verbalni sukob radikala i predstavnica NVO

Sudska sala u Palati pravde  bila je premala za sve koji su želeli da prisustvuju, kako su rekli, „ovom istorijskom trenutku“. Zbog gužve mnogi su, uključujući i novinare pojedinih beogradskih redakcija ostali ispred vrata. U publici su  pored pripadnika Ravnogorskog pokreta bili i princ Aleksandar Karađorđević, predsednik SRS Vojislav Šešelj i funkcioneri ove stranke, predstavnici SPC, nevladinih organizacija koje su protiv rehabilitacije generala Mihailovića. Kada je obezbeđenje smestilo pripadnice Žena u crnom u prvi red mnogi od građana koji su već seli napred demonstrativno su se premestili iz tog dela sudnice. Nije izostalo ni dobacivanje radikala na adresu Žena u crnom.

Ravnogorci i partizani ispred Palate pravde

Pojačane snage MUP Srbije očuvale su red ispred Palate pravde, iako su se ispred zgrade okupili i pripadnici Ravnogorskog pokreta i čuvari tradicije i učesnici NOB, Nova KPJ i aktivisti više NVO. Počasni vod pripadnika Ravnogorskog pokreta sa zastava i transparentom sa fotografijama kralja Petra Prvog, patrijarha Pavla i generala Mihailovića i porukama „Budimo ljudi“ i „Ravna Gora pobediti mora“ postrojen je sat pred saopštavanje sudske odluke. Kasnije su se pojavile i zastave sa likom Vojislava Šešelja „srpskog junaka“. Iako su pojedini beogradski mediji unapred tvrdili da je sudsko veće još u sredu jednoglasno odlučilo da rehabilituje Mihailovića, saopštavanje odluke kasnilo je 15-ak minuta, zato što je Veće, kako je rečeno novinarima, još zasedalo. – Ovo je fenomen. Ne mogu da verujem da Draža vaskrsava. Na njega su bačene Himalajske planine laži, a tokom suđenja 1946. bio je vašarska mečka Srbije. Daj Bože da se da se danas stavi tačka – kaže jedan Beograđanin koji nije hteo da propusti „istorijski trenutak“, ali ni da se predstavi. Posle saopštavanja odluke da je general Mihailović rehabilitovan ispred zgrade suda u Savskoj ulici orilo se od pesme i povika na obe strane platoa koje je razdvajala policija. Na povike „Pobeda“, „Živeo kralj“ i pevanje pesme „Od Topole pa do ravne gore“ odgovarano je preko megafona „Ustaše, četnici, zajedno ste bežali“ i mahanjem crvenim partijskim zastavama.