Šainović: Dačić je izdržao teške provere

Zatekli ste SPS koji nije ni nalik onom koji je bio pre vašeg odlaska u Hag?

– Ni Titov Savez komunista nije bio ni nalik Komunističkoj partiji, niti je SPS bio nalik Savezu komunista iz koga je nastao. Krupne promene ambijenta menjaju okolnosti, pa i partiju. Nema bolje ocene od ocene birača da li se partija menjala u dobrom smeru, a oni su rekli da SPS nije dovoljno dobar da vlada, ali je dovoljno dobar da bude relevantan faktor u političkom sistemu Srbije. I što se mene tiče, to je dobar rezultat, jer atmosfera je bila da SPS nestane.

Da nestane zbog grešaka koje je sam činio?

– Možda je i bilo grešaka, ali strategijski rezultat je pozitivan. Gledati prema Evropi je pozitivno. Mislim da je Srbiji mesto unutar EU sa svim manama koje ona ima, a da je SPS mesto unutar socijalističkih i socijaldemokratskih partija.

Ali SPS nikako da postane deo te Socijalističke internacionale?

– Ako prihvataju Dačića da im predsedava OEBS-u, a Socijalistička internacionala ne glasa da primi Dačića, onda je to njihov problem.

Smeta li vam ovakav SPS koji je distanciran od Miloševića?

– Nikad se ovaj SPS deklaracijom nije odrekao svega, a mogao je i da se nazove drugačije, pa nije. To nije malo. Opstao je, prilagođavao se i prilagođavaće se. I ja ga kao takvog podržavam.

Smatrate li da Dačić dobro vodi stranku?

– Slažem se sa politikom koju Dačić vodi. Izdržaojeteškeprovere. BiojeuGradskom odboru SPSkadasupočelida ga pale 2000. godine. Iz zapaljene zgrade izašao je preko druge zgrade. Tojemera štajeDačić sveizdržaoijatopoštujem. Za razliku od Miloševića, koji je kritikovao partiju, ja sam smatraodajepartijanaprvommestu i dasuonikojisuuzemljinosiocistranke, jer tu je politika.

Lideru SPS zamerana je koalicija sa Koštunicom i Tadićem.

– Dačić je svojevremeno dobro procenio da treba podržati manjinsku Koštuničinu vladu, a ne da dopusti da se ona formira sa Šešeljem i radikalima. Ta vlada je bila u interesu Srbije. I onda kada je podržao Tadića i DS, postupio je ispravno, jer je ta koalicija strategijski bila na evropskom tragu. On je održao taj socijalistički faktor partije, a u novim izborima će biti nova situacija i stranka će imati bolje rezultate ako okupi sve levo orijentisane.

Može li SPS da ostvari bolje rezultate ako vam koalicioni partneri svakodnevno urušavajuugled?

– Nije ponižavajući položaj to kada u Vladi imate ministre spoljnih poslova, energetike i poljoprivrede, što čini ogroman deo državnog posla. Dnevne izjave utiču samo ako dozvolite da vam taktika utiče na strategiju.

Stiče se utisak da SPS nema stav ni o čemu, a kada se čuje stav Branka Ružića, onda on izazove buru?

– Da nemamo Dačića ovih dana u Unesku, Antića u Saudijskoj Arabiji, a ministarku poljoprivrede na sednicama parlamenta, moglo bi se reći da se stav SPS ne čuje. I baš te krupne stvari i odgovaraju i na pitanje o Ružiću.

Da li je 5. oktobar morao da se dogodi zbog grešaka SPS?

– Morao je da se dogodi,jer su Amerikanci morali da završe nedovršen posao nakon bombardovanja. Tačno je da je narod bio nezadovoljan i bez Amerikanaca, ali 5.oktobar su izveli i dobili sasvim konkretni ljudi i konkretne snage.Koštunica je te 2000. godine napravio ogroman rezultat, ali nije mogao da pobedi sa 49,2 odsto glasova. Milošević mu je predao vlast jer je Ustavni sud tako odlučio, a ne zato što ga je na to nagovarala vojska i general Pavković. Pavković je samo spojio bivšeg i budućeg predsednika.

Da li je sa ove distance gledano za loše poteze i rejting SPS bila kriva koalicija sa JUL-om i Mirom Marković?

– Ta koalicija je bila politička odluka i istorijski gledano ona se pokazala kao slaba,jer nije donela koristi. Unela je samo konfuziju unutar SPS, ali to ipak nije odlučilo rezultat na izborima 2000.

Kažete da ste čovek iz senke, ali igrali ste vrlo važnu ulogu u Srbiji?

– Nisam ja dominantno bio čovek iz senke. Eksponirao sam se uvek tamo gde je bio problem. Bio sam ministar energetike kada je bio naftni problem, a na mestu potpredsednika Savezne vlade zaduženog za spoljne poslove zateklo me je potpisivanje Dejtonskog sporazuma, a onda je usledilo Kosovo i razni „Holbruci i Hilovi“.

Koliko je Dejtonski sporazum održiv u okolnostima kada Republika Srpska najavljuje referendum o pravosuđu?

– Dejtonski sporazum je svoje ciljeve ostvario. Bilo je raznih inicijativa da se taj sporazum može promeniti zbog raznoraznih stvari, pa eto sada i zbog referenduma. Autor neće promeniti sporazum do neke buduće promene snaga, a to ne znamo kada će biti. To nije ništa novo, jer su svojevremeno i Čerčil i Staljin nakon Drugog svetskog rata uredili posleratnu strukturu, a tada Poljake niko nije pitao da li žele sutradan da se probude u komunizmu i da žive u njemu narednih 45 godina. Tako je i sa Dejtonskim sporazumom, on je napravljen za mir.

Može li se ipak desiti redefinisanje tog Dejtonskog sporazuma?

– Odnosi u BiH se nisu mnogo promenili od njegovog potpisivanja i sve strukture, Bošnjaci, Hrvati i Srbi, treba da se trude da poštujući Dejton urede svoje odnose. A to zašto nikako ne uspevaju da se dogovore ni oko čega jeste zato što stalno neko postoji ko govori da Dejtonski sporazum treba promeniti. Hrvati primera radi stalno hoće svoj entitet,a autori Dejtona su imali u vidu činjenicu da je Hrvatska dobila zemlju bez Srba, a da je njihov položaj u Bosni napravljen u odnosu na inženjering u BiH.

Ima li istine da su granice Bosne na salveti crtali Milošević i Tuđman?

– Bilo bi dobro da se politika tako rešavala,a ja ne znam za takav dogovor. Ne može im se pripisati takvo neznanje da su hteli svesno da isključe onoliki bošnjački faktor. Podelu Bosne je napravio Dejton i sada je potpuno beznačajno da li je bilo salvete ili ne.

Da li je Milošević delio svoja saznanja sa bliskim saradnicima?

– Jeste, a nedavno je izašla knjiga generala Pavkovića, koji je objavio beleške sa sastanaka kod Miloševića. Tačno je da Milošević nije voleo zapisnike, ali u toj knjizi su objavljene beleške sa nekoliko važnih sastanaka gde se vidi ko je šta govorio. Ja sam miran, jer sam uvek govorio šta sam mislio.

Da li je slušao savete?

– To da li veliki lideri slušaju savete je pitanje, ali nije bilo ozbiljnih situacija u kojima Milošević nije saslušao argumente. Problem je bio što je situacija daleko bila nadrasla sve nas.

Provodili ste u Hagu dosta vremena sa Miloševićem. Da li je nekada govorio o načinjenim greškama?

– Uvek je bio spreman da kaže ovo smo pogrešno uradili. Smetalo mu je što su se zločini koji su se nesporno desili zaprljali našu nespornu borbu. Ubistva albanskih civila nisu bila planirana i sam Hag je presudio da su se zločini desili izvan okvira zločinačkog poduhvata i da nisu bili predviđeni planom. General Lazarević je podneo Hagu sve planove i sva njihova izvršenja i zločina nema u zahvatu dejstva planova, već ih ima bočno ili kasnije. Naravno ja sam rekao već da to nas ne oslobađa moralne odgovornosti.

Zbog čega kao jedan od pregovarača u Rambujeu niste potpisali taj sporazum i izbegli bombardovanje?

– Smatrali smo da tri sporne tačke idu preko crte. I sam Klinton je na svoj „šarmantan“ način rekao da to što je Miloševiću ponuđeno da potpiše on nikada ne bi potpisao, a bombardovanja bi bilo i bez toga. To što danas traže od Vučića, tražili su i od Miloševića i od Đinđića –povucite paralelne institucije sa Kosova.

Očekujete li da će na kraju biti zatraženo i priznanje Kosova?

– Tu nema kraja. Postoji proces i u tom procesu će Zapad tražiti da se ovaj prostor tako pacifikuje sporazumima da se ovde ne javi konflikt koji oni ne žele. Kakve će posledice biti po nas, to proizilazi iz posledica njihove želje. Mi ćemo morati da uredimo svoje odnose,a ta diplomatska komponenta se ne završava čak i potpisanim priznanjem. Moramo da iskoristimo sav svoj potencijal da to uređenje odnosa bude što je moguće manje na našu štetu srpskog naroda na Kosovu, i uz očuvanju naših svetinja. Citirao bih Miloševića sa istorijske skupštine na Palama 1993. godine: „u ime naroda možete sve da žrtvujete osim samog naroda„.

Znači podržavate Briselski sporazum?

– Podržavam ovu vladu i njene mere. I Briselski sporazum i put ka EU…

Teško se navikavam na telefonsko novinarstvo

* Na šta se teško navikavate u Srbiji?

– Smeta mi dominacija površnosti u javnoj sceni po krupnim pitanjima, dominacija floskula umesto analitike. Teško se navikavam i na telefonsko novinarstvo. Često me novinari pozovu i pitaju kako komentarišem nečiju izjavu. Zašto bih ja to činio? Ne znam gde je u međuvremenu otklizala medijska scena i neću da govorim da li je ta scena dobra ili loša. Meni su olako sudili, pa ja ne želim da pravim istu

Moj odnos sa Mirom nije kultni

*Imate li kontakt sa Mirom Markoviće i da li ste čitali njenu knjigu?

– Nisam čitao. Tek sam je nabavio pa ne bih da komentarišem na neviđeno. Sa Mirom imam normalan korektan odnos, koji nije kultni. Ona je supruga moga druga koji je stradao u Hagu. Nismo se čuli, ali planiram put u Moskvu, gde ću se sa njom videti.