Andreja Mladenović je zamenik gradonačelnika Beograda i očekujem da se Demokratska stranka Srbije jasno izjasni o tome želi li da ostane u gradskoj vlasti ili ne. On je rekao da će ta odluka biti doneta na skupštini stranke. Čekamo tu skupštinu i kako god oni reše tako će biti. Ne postoji mogućnost da se ne slažemo oko strateških pitanja, kao što je Beograd na vodi, pogotovo ako smo u istoj koaliciji, ističe za Danas Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, povodom mišljenja centrale DSS da bi trebalo da se povuku iz gradske vlasti jer se ne slažu sa projektom Beograd na vodi.
Na pitanje koliko će eventualni izlazak DSS iz vlasti uticati na funkcionisanje grada, Mali navodi da i uprkos tome postoji apsolutna većina u Gradskoj skupštini.
– Dokle god se ova vizija, koju je definisao i premijer, sprovodi na nivou grada, do tada ćemo tu politiku gurati i sprovoditi – dodaje naš sagovornik.
Izabrani ste za gradonačelnika kao nestranačka ličnost na predlog SNS. Koliko SNS ima uticaja na Vaš rad?
Svi radimo kao jedan tim. Dobio sam veliku odgovornost i čast time što je SNS mene izabrala u Skupštini grada i sve što radimo radimo zajedno. Ono što je meni i njima važno jeste da radimo za dobrobit građana. Dali smo sve od sebe za proteklih godinu dana i moramo još više.
Imali smo primer da se odustalo od promene cena karata za gradski prevoz za penzionere tek nakon pisma premijera Vučića koje je uputio Vama.
Taj predlog tarifnog sistema bio je rezultat šestomesečnog rada koji je, i dalje smatram, bio dobar predlog. Međutim, predsednik Vlade izašao je sa drugim predlogom – umesto da se to oslika na povećanje cena za pojedine kategorije penzionera, za većinu penzionera taj tarifni sistem bi bio i jeftiniji, da zaposleni u javnim preduzećima i državnim ustanovama dobijaju Bus Plus umesto gotovinu za prevoz svakog meseca i tako rešimo tu situaciju. To je upravo primer timskog rada.
Izgradnja Beograda na vodi, kako je rečeno, trajaće maksimum 30 godina, a polovina bi trebalo da bude gotovo za 20 godina. Šta ako se taj rok ne ispoštuje?
– Ne možete da svih dva miliona kvadrata gradite u istom trenutku, jer ćete preplaviti tržište. Ideja je da se dva miliona kvadrata ravnomerno rasporedi na određeni vremenski period. Od razvoja tržišta nekretnina će zavisiti to da li će se neke stvari ubrzati ili usporiti i na to se odnosi taj period od 20 do 30 godina. Lično, mislim da će to biti mnogo pre 20 godina biti završeno. Druga faza Beograda na vodi ustvari zavisi od nas. Investitor će krenuti da gradi prvu fazu, to su ovih više od 300.000 kvadrata – kula, tržni centar, poslovna zgrada, dve stambene i hotel. Da bi krenuli dalje, mi moramo da izmestimo postojeću Železničku stanicu i da Prokop profunkcioniše u potpunosti. Očekujem da se to završi u potpunosti do kraja 2018. kako bi se 2019. stvorili potpuni uslovi da se sve šine raščiste iz prostora Savskog amfiteatra i kako bi krenula da se radi druga faza. Ukoliko se ne završi u tom roku, sva zemlja, data inače investitoru u zakup na 99 godina, a koja ne bude izgrađena vraća se Vladi Srbije.
Premijer je prošle godine rekao da će sve biti gotovo za četiri godine, a Vi da će biti za deset.
– Premijer Vučić je mislio na tu prvu fazu. Očekujem da ćemo krenuti sa gradnjom do kraja leta ove godine, a onda ćemo sukcesivno krenuti sa gradnjom kako se projekti tih pojedinih zgrada budu završavali. Realan rok je da za dve i po do tri godine, ajde recimo četiri godine, sve to što smo pokrenuli u prvoj fazi bude završeno.
Deo na kojem se gradi Beograd na vodi je staro jezgro grada i kao celina zaštićeno kao kulturno dobro. Zar nije bilo mogućnosti da se gradi na nekoj drugoj lokaciji?
– Ako pogledate bilo šta na toj lokaciji, ona je bila vezana za „groblje brodova“, gde je bilo više od 50 brodova koje niko nije koristio. Imali ste stotine nelegalnih objekata, baraka, šupa, napuštenih i nastanjenih vagona… To nije bilo kulturno dobro grada, već jedna ružna slika Beograda. Nismo imali prilike da vidimo sve te lepote reke Save, o kojoj svi pričamo. Taj deo grada nije zaštićena celina. Postoje četiri objekta koja su zaštićena i koja ostaju u vlasništvu Vlade Srbije, to su zgrada Beogradske zadruge koja je potpuno rekonstruisana i ta zgrada je potpuno vratila u život taj deo grada. Od kada je otvorena svi pričaju o toj Savamali, novim kafićima, izložbama, koncertima…
Ali to je bilo i pre toga…
– Nije bilo baš toliko pre toga. Mnogi novi lokali i prostori su otvoreni nakon što je Beogradska zadruga obnovljena i uređen trg ispred nje. Sada kada budemo aktivirali i šetalište, to će onda biti jedna celina koja će ljudima dati mogućnost da prošetaju, pojedu nešto, odu na koncert, izložbu… Dakle, Savamala je zaštićena ne kao kulturno dobro, već kao ambijent i to će ostati tako. Ono što mi želimo da uradimo jeste da sredimo te objekte koji su tamo, da ih renoviramo na isti način kao i Beogradsku zadrugu.
Znači Savamala se neće dirati?
– Neće, ona je kao ambijent zaštićena. Taj deo grad će biti originalan i autentičan i neće izgubiti duh koji ima. S druge strane imate objekte kao što su Beogradska zadruga, zgrada Železničke stanice i Pošte, fabrika kartona Milan Vapa pored ulaza na Sajam, hotel Bristol, ložionica pored Gazele, one, iako lokacijski pripadaju Beogradu na vodi, ostaće u vlasništvu Vlade Srbije. One predstavljaju spomenike kulture i kulturno-istorijske celine koji se nalaze pod zaštitom države i biće restaurirane. Biće im vraćen prvobitan izgled, ali neke mogu da dobiju drugu namenu. Tako, na primer, postoji ideja da od zgrade Železničke stanice napravimo muzej nauke.
Rekli ste da će prva faza da otplaćuje ostatak projekta. Da li će prodaja stanova i poslovnog prostora moći da donese toliko novca?
– Ukoliko bude potrebno više novaca, tu je investitor koji ima obavezu da obezbedi finansiranje za izgradnju drugih zgrada.
Kakva je zainteresovanost za prodaju stanova u Beogradu na vodi i kada će se više detalja znati?
– Zahtev investitora je bio da malo osete tržište. Nesrećno smo to nazvali „pretprodaja stanova“, a to je zapravo bilo opipavanje tržišta. Za samo prva dva dana javilo se 1.500 zainteresovanih, tako da, prema njihovim rečima, tih 320 stanova neće biti nikakav problem da se prodaju. Kada objavimo ugovor i postane punovažan, odnosno kada se dobije saglasnost pojedinih komisija, što traje još oko dve-tri nedelje, oni će izaći sa konkretnim idejama za prodaju stanova i cenama.
Dakle, ugovor će biti objavljen za dve-tri nedelje?
– To ne zavisi od nas već od Komisije za zaštitu konkurencije, Komisije za odobravanje državne pomoći, odluke o dokapitalizaciji i ugovora sa Direkcijom za građevinsko zemljište. Plus minus nekoliko nedelja ne menja mnogo na skali velikih aktivnosti. Važno je da se ispoštuje sva procedura i nakon toga će ugovor biti punovažan i objavljen.
Da li će neki delovi ugovora ostati tajni?
-Sve će biti objavljeno.
Građani neka kažu sa kim su zadovoljni
Na proleće se očekuju lokalni izbori u većini beogradskih opština. Očekujete li veće promene imajući u vidu da su različite stranke na vlasti u opštinama?
To su lokalni izbori koji se odnose na 15 opština i neka građani kažu kime su zadovoljni, kime nisu. Meni je važno da ko god da bude izabran na tim izborima bude rukovodstvo koje će pratiti viziju grada Beograda i da ćemo raditi svi kao jedan.
O članstvu u SNS
Da li ste razmišljali da se učlanite u SNS?
– Ja sam se koncentrisao na svoj posao i gradonačelnik sam svih građana. Meni je važno da svoj posao radim odgovorno, najodgovornije što mogu i da tako podržim i napore Vlade Srbije i premijera, usmerene ka ekonomskim reformama i borbi za bolji život građana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
