Jedino što je je uspevalo jeste da oni za kratko vreme podignu velelepne vile i poboljšaju svoj lični položaj. Socijalno-ekonomska integracija po nama podrazumeva da ljudi prodaju svoje proizvode jedni drugima, da deca idu zajedno u školu, kaže Špend Ahmeti, gradonačelnik Prištine i funkcioner Samoopredeljenja.
U razgovoru sa studentima Fakulteta političkih nauka iz Beograda, on je dopustio da se njegovi odgovori snimaju, naglasivši da je sve što kaže govori za javnost. Prenosim najzanimljivije delove njegovog izlaganja na engleskom jeziku i odgovaranja na studentska pitanja.
„Zajednica srpskih opština nije dobro rešenje, Zapad mora da shvati da neke stvari nije moguće rešiti preko noći. Prema tom dogovoru komandant policije mora biti Srbin, to znači da ja to ne mogu biti samo zato što sam Albanac, to je diskriminacija. Ja sam pri stavu da činjenica da si Srbin ili Albanac te ne čini boljim komandantom policije… Nema povratka na Kosovu za Srbe. Mladi ljudi neće da studiraju u Prištini, već idu u Niš, Beograd ili Kosovsku Mitrovicu i nikada se ne vrate u svoje selo na Kosovu. Program povratka je isto usiljen. Neko ko nije u dobrom finansijskom stanju i ovde mu se izgradi kuća, on će se vratiti, ali isto usiljeno. Više ima šanse da dođe neko ko nikada nije živeo ovde nego da se Srbi dobrovoljno vrate“, smatra Ahmeti.
S obzirom da se Samoopredeljenje protivi stvaranju ZSO, studente je detaljno interesovalo šta sagovornik u Prištini misli o ovoj temi i Ahmeti je na više pitanja rekao sledeće:
„Mi nismo protiv pregovaranja i dijaloga, borimo se protiv dijaloga bez principa. Smatram da je za međunarodnu zajednicu bilo bitno da sednemo za sto, a ne da zaista rešimo problem. Kada Srbija ima u svom Ustavu da je Kosovo sastavni deo njene teritorije i kada mi nemamo potpunu kontrolu, mi smo dve abnormalne države. Ja bih pre radio na tome da mi postanemo normalne države bez stranog mešanja. Iz tog razloga mi imamo visok nivo korupcije u Prištini, za koju čisto sumnjam da Euleks ne zna i pred tim zatvara oči… Ne znam zašto žurimo da se reši do nekog roka. Svaki međunarodni političar poslednjih pet godina koji dođe na Kosovo, samo pominje dijalog i ništa više. Klinton je govorio „dijalog“, svaki Evropljanin pominje samo to. Treba da se bavimo našim problemima, korupcijom pre svega, ali ne samo Albanaca nego i Srba. Ekonomski razvoj je problem za oba naroda, mi delimo iste probleme. Nama ne daju da se pravimo stvarnim problemima, jer bismo se tada normalizovali kao država…
Ja sam dijalog sa kosovskim Srbima, ne sa Beogradom. Mislim da njihove brige imaju smisla, ali kada (Marko) Đurić priča o tome, pomislite da je to igra Srbije sa Kosovom. Kada bi Srbija rekla da je Kosovo završena stvar, posle dijaloga mi ćemo ga priznati i razmatrati položaj srpskog stanovništva, mi bismo bili spremni da pričamo o tome, ali i o ZSO. Ali kada nam kažu da nas nikada neće priznati, da smo nepostojeća država, iako za Evroviziju nemamo dozvolu, da ne pričamo o fudbalu i svemu drugom, a pritom žele ZSO ovde, naravno da ćemo odbiti ZSO, jer smatramo da im je neophodna da bi nas destabilizovali. Ne radi se o položaju srpskog stanovništva na Kosovu, već o interesu Srbije na Kosovu. Kada pričamo sa Srbima na Kosovu, tu nema nikakvih sporova niti problema, gradićemo poverenje“, tvrdi Ahmeti.
Na pitanja o pravoslavnoj crkvi u Prištini, Ahmeti odgovara da treba imati u vidu i istorijat njene izgradnje.
„U Prištini imamo problem sa srpskom pravoslavnom crkvom koja je izgrađena 1995. na zemlji Univerziteta. Iako još nije završena, činjenica da je inicijativa za gradnju potekla od strane Miloševićevog režima, i radi dokazivanja njegove moći pred Albancima. Ali, mi smo sada započeli diskusiju o ovom osetljivom pitanju. Bilo je ideja da se crkva pretvori u muzej… Kada se potegne pitanje izgradnje džamije, onda katolici traže svoja prava, zatim protestanti i Jevreji takođe. Mi smo tolerantno, multireligiozno društvo, ali za mene su sve verske vođe iste, razlikuju se samo po odeći. Dolaze kod mene da razgovaraju samo o crkvenom imanju i zemljištu, ne o duhovnim stvarima.“
Govoreći o Balkanu gradonačelnik Prištine smatra da je region generalno u koruptivnoj mreži, vlada sprega politike i biznisa, gde ne možemo znati gde se biznis završava i gde politika počinje. „Možemo da mislimo za nekog da je bavi privatnim biznisom, a on je zapravo političar i kad dođe do zločina korupcije, nije bitna etnička pripadnost. Moje iskustvo mi govori da političari postaju bolji kada su u stalnom kontaktu sa međunarodnom zajednicom. Lično mislim da je Vučić ista osoba koja je bila devedesetih, ali je postao bolji političar na međunarodnom nivou. Hašim Tači je učio od Mila Đukanovića, a i Đukanović je imao svog učitelja.“
Na pitanja o Samoopredeljenju, Ahmeti je imao takođe zanimljive odgovore. „Ovdašnji mediji i mediji u Srbiji Samoopredeljenje predstavljaju kao nacionalistički pokret. Mi smo zapravo pokret koji je pozicioniran na levom centru. Nacionalizam lako proizvodi fašizam… Ne kažem da sam Albanac jer u sebi imam albanske krvi, niti verujem da je etnička pripadnost stvar biologije. Verujem da je nacija politički koncept. Ako treba, čekaću da postanem građanin slobodnog sveta. LJudi su usmereni u ovom pravcu i primorani smo da razmišljamo u pravcu nacionalne države. Ja sam Albanac jer pričam albanski i delim iste vrednosti tog naroda, sutra ako vi želite da postanete Albanac ili Albanka, vi to možete. Isto tako ja mogu da postanem Amerikanac. Ovo je koncept koji trebamo da izgradimo i mi o njemu govorimo.
Naše ime Samoopredeljenje je politički koncept, isto tako verujemo da ljudi moraju imati pravo da odluče šta žele da rade sa sobom i svojim životom. To znači da smo mi danas republika, sutra već možemo postati monarhija. Mi smo jedina zemlja u čijem je Ustavu naglašeno da se ne može pridružiti niti jednoj drugoj zemlji, pored Austriji. Kada pogledate naš program, možete se uveriti da verujemo i zalažemo se za državu blagostanja i jednakosti, verujemo u slobodno tržište ali ne u literalnom smislu, jer nijedno tržište nije slobodno“, smatra Špend Ahmeti.
Biografija
Špend Ahmeti je gradonačelnik Prištine od decembra 2013. Diplomirao je javnu upravu na Harvardu, a bio je i profesor na Američkom univerzitetu na Kosovu. Politički se angažovao kroz stranku „Novi duh“/ FER, koja se nakon osvojenih jedva nešto više od tri odsto na izborima 2010. raspala i jedan njen deo predvođen Ahmetijem pridružio se pokretu Samoopredeljenje Aljbina Kurtija. S obzirom da se prema kosovskom izbornom zakonu gradonačelnik bira direktno, Ahmeti je kao kandidat Samoopredeljenja postao gradonačelnik Prištine, pobedivši kandidata Isu Mustafu (koji će kasnije postati premijer Kosova).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
